ЧЕТВРТА  MAKABЕJСKA

Све речи у заградама, писане обично или курзивно, не спадају у сам текст (нема их у грчком оригиналу), него су додатак преводиоца на испомоћ читаоцу. Речи пак у угластим заградама [...] не садрже сви рукописи оригинала.

1 Философски доказ да правомислећи-побожни разум влада над страстима. Koje су страсти и коje су врлине. Пример из историје страдања Седам Браће.

1.  Намеравајући да покажем најмудрољубивију реч (φιλοσοφώτατον λόγον = најфилософскији говор): да ли je побожни разум (о ευσεβής λογισμός - побожна мисао) самовладар над страстима, с правом бих вам саветовао да усрдно обратите пажњу на ову философију (= мудрољубље).

2.  Јер реч je (ова) неопходна за науку (έπιστήμην = познање) свакоме, и нарочито има похвалу највеће врлине, велим за разборитост (φρονήσεως).

3.  Ако се, дакле, разум (λογισμός) показује да влада страстима које спречавају целомудерност, (а то су): угађање стомаку и похота (γαστριμαργίας
τε καί επιθυμίας)',

4.  Но показује се да он господари и страстима које спречавају праведност, као (што је): злоћудност (= злонаравост) и такође страстима које спречавају храброст (της ανδρείας = постојаност), (а то су): гњев, бол и страх.

5.  А како, рећи ћe можда неки, ако разум влада (осталим) страстима, не господари над заборавом и незнањем?

6.  Они покушавају да говоре смешну ствар. Јер разум не влада над својим страстима, него онима које су супротне праведности и храбрости и целомудрености и разборитости, а и њима (влада) не да би их уништио, него да им се не подаје.

7.  Са много, дакле, страна и другим начином могу вам показати да je побожни разум самодржац над страстима.

8.  A још ћу већма то доказати од добрих подвига (της άνδραγαθίας) оних који су умрли за врлину: Елеазара и Седам Браће и њихове Мајке.

2. Мак. 6,18 - 7,42

9. Јер сви они, презревши патње до саме смрти, показаше да разум надвладава страсти.

10.  Зато ми је због врлина (њихових) дошло да похвалим ове Људине (άνδρας) са Majком, који су у ово време умрли за савршену врлину (υπέρ της καλοκαγαθίας = за Племенитост), а због почасти да их назовем блаженима.

11.  Јер они, којима се дивише за храброст и трпљење не само сви људи него и (сами) мучитељи, постадоше узрочници да престане тиранија против народа (Јеврејског), јер победите тиранина трпљењем, тако да је кроз њих очишћена отаџбина.

12.  Но о овоме je сад одмах потребно говорити како сам почео тему, као што навикох чинити, па ћу се онда окренути на реч о њима, одајући славу Свемудроме Богу.

13.  Истражујемо, дакле, да ли je разум самовладатељ (αυτοκράτωρ) над страстима.

14.  А да размотримо (најпре) шта je разум? И шта је страст? И колико je видова (ίδέαι = врста) страсти? И да ли над свима њима влада разум?

15. Разумност (λογισμός) je, дакле, ум са правилним разбором (νουςμετά ορθού λογού), κοји предпочитава живот мудрости (σοφίας βίο ν).

16.     Мудрост (σοφία) пак јесте познање (γνώσις) божанских и човечанских ствари и њихових узрока.

17.     А ово (познање) јесте васпитање у Закону (ή του νόμου παιδεία), којим божанске ствари честито (= с поштовањем), и људске ствари корисно учимо.

18.     А видови (ίδέαι) мудрости јесу: разборитост и праведност и храброст и целомудреност (φρόνησις και δικαιοσύνη και ανδρεία και σωφροσύνη).

19.   Α главнија од свих je разборитост, из које управо разум влада над страстима.

20.   А природе (φύσεις) страсти јесу две свеобухватне: задовољство (ηδονή = уживање) и бол (πόνος), а свака од њих и око тела и око душе бива (πέφυκεν = произраста).

21. А многе су последице страсти (= последичне страсти) и око задовољства и око бола.

22.  А испред задовољства je жеља (επιθυμία), а после задовољства је радост (χαρά).

23.  А пре бола je страх (φόβος), а после бола жалост (λύπη).

24.  Гњев је заједничка страст задовољства и бола, ако неко схвати (= замисли) да je у њега упао.

25.   А у задовољству се налази злоћудно (= злонаравно) расположена, које је најсложенија од свих страсти.

26.   Са стране душе (то су): гордост и среброљубље (= грамзивост) и славољубље и свадљивост (φιλονεικίά),  [неверје (απιστία)} и завист

27.   А са стране тела: једење свега (παντοφαγίά) и угађање грлу (λαιμαργία = гурманство) и тајноједење (μονοφαγία = насамо угодноједење).

28.   Kao да су тело и душа две саднице (дрвета): задовољства и бола, и на њима су многи властари (= младице) страсти,

29.   Од којих сваки (тај властар)  свеземљоделац разум (παγγέωργος λογισμός) очишћује и подкресава и учвршћује и залива и на сваки начин уређује и припитомљава материју (=садржај) врлина и страсти.

30.   Јер разум је вођа (ήγεμών) врлина, а страсти je самодржац.

Дакле, види се најпре кроз спречавајућа целомудреност дела, да je разум самовладар над страстима.

31.   А целомудреност је владање (επικράτεια) над жељама (= похотама).

32.   А од жеља једне су душевне, а друге телесне; а над обадвома види се да разум влада.

33.   Тер откуд, покренути ка забрањеним јелима, одвраћамо се (ипак) од задовољстава која дол азе од њих? Није ли зато што разум може владати апетитима? Ja мислим да jeсте.

34.   Исто тако, желећи (јести) животиње из воде, и птице, и четвороношце, и сваковрсна јела забрањена нам по Закону, уздржавамо се (ипак) због превладавања разума.

35.   Јер страсти апетита, укроћаване од целомудреног ума, уздржавају се (ανέχεται); и сви покрети тела утишавају се (φιμοϋνται = зауздавају се) од стране разума.

2 Целомудрени разум господари над страстима тела и душе. Пример Јосифа и Мојсија из Закона Божијег.

1 . И шта je чудно - ако жеље (= похоте) душе, према учешћу (μετουσία = заједничарењу) у лепоти, бивају поништене (άκνροϋνταϊ)!

2.       Јер тиме се целомудрени Јосиф похваљује што je мишљу (διάνοια = умом) савладао сладострашће.

l. Mojс. 39,7-13

3.  Јер будући млад и пун снаге за општење (σινουσιασμόν = парење) поништио je разумом бодило (= убод, надражај) страсти.

4.   Не само да се разум показујe да надвладава бодило сладострашћа, него и сваке похоте (έπιτυμίας = жеље).

5. Јер Закон говори: „Не пожели жене ближњега свога, нити ишта што је ближљега твога".

2. Мојс. 20,17

6.  Дакле, када je Закон рекао да не зажелимо, далеко пре ћу вас уверити да разум може владати над жељама. Kao и над страстима које спречавају праведност.

7.  Иначе, на који се начин неко ко је монофагос (= који насамо jede) по нарави, и стомакоугађач, или још пијаница, преваспитава, ако није јасно да je разум господар над страстима?

8. Дакле, управо владајући се по Закону, макар неко и био среброљубив, присиљава своју нарав (τρόπον) да невољницима позајмљује без камате, и после неколико седмина (опраштања) губи зајам.

5 Mojс. 15, 9-10

9. И ако je неко шкрт, држан je од Закона због разума те не убира плодове жетве, нити сабира (постотке) грожђа од винограда.

И на другим (стварима) могуће је познати то: да разум влада над страстима.

10. Jep Закон влада и над благонаклоношћу према родитељима, не чинећи издају врлине због њих.

11.  И над љубављу према супрузи он влада, изобличујући ову због преступа Закона.

12.  Он господари и над љубављу према деци, кажњавајући их због порока.

13.  И господари над дружењем с пријатељима, критикујући их за зло.

14.  И немојте мислити да je то чудно, кад разум може и непријатељство савладати ради Закона: Не секући питомо дрвеће противницима, него га спасавајући непријатељима од оних који их уништавају и подижући пало дрвеће.

15.  А и над оним насртљивијим (= виолентнијим) страстима види се да влада разум: над властољубљем и сујетношћу и гордошћу и велехвалисавошћу и завистљивошћу.

16.  Jep све те злоћудне страсти целомудрени ум (о σώφρων νους) потискује, као и гњев, јер и њиме господари.

17. Jep када се гневљаше Мојсије на Датана и Авирона, није гњевом учинио нешто против њих, него je разумом гњев укротио.

4. Мојс. 16, 1-5

18.     Jep je моћан целомудрен ум, као што рекох, да добро победи (άριστεϋσαι) против страсти: да неке од њих промени, а неке и укине.

19.   Иначе, зашто свемудри отац наш Јаков окривљује оне око Симеона и Левија, што су неразумно Сихимићане (= у Сихему) свенародно поклали, говорећи: Проклет гњев њихов?

1. Мојс. 34,25-26.30

20.   Јер кад не би разум могао владати гњевом, не би рекао тако.

21.   Јер када je Бог створио човека, засадио je (περιεφύτευσεν) његове страсти и врлине (τα ήθη),

22.   Тада je над свима устоличио на престо свештенога владара - ум кроз чула;

23.   A њему (уму) дао je Закон, по коме владајући се, цароваће царство целомудрено и праведно и добро и храбро (= чојствено).

24.   Али како, рећи ћe неко, ако je разум господар  над страстима, не влада над заборавом и незнањем?

3  Здрав побожни разум побеђује моћ других страсти. Пример цара Давида. Цар Селевк и Јевреји.

1.  A јесте та реч (њихова) сасвим смешна, јер се види (јасно) да разум влада не својим страстима, него телесним.

2.  Тако, неко од нас жељу (= похоту) не може одсећи, али му разум може помоћи да се не пороби похоти.

3.       Неко од вас не може одсећи гњев из душе, али му разум може помоћи против гњева.

4.  Злоћудност неко од нас не може искоренити, али разум може помоћи да се не потчини злоћудности.

5.  Јер разум није искоренитељ страсти, него противуборац (ανταγωνιστής).

6.  То се да јасније закључити поводом жеђи цара Давида.

7.  Јер кад Давид током целог дана ратоваше против иноплемепика, многе од њих уби уз помоћ војника народа (свога);

2. Сам. 23,15-17

8.  Тада, кад настаде вече, ознојен и врло уморан, дође до царског шатора код којег се била улогорила сва војска предака (наших).

9.  Сви пак други беху за вечером.

10.  А цар, будући много жедан, иако је имао (своје) изобилие изворе, не могаше њима угасити жеђ;

11.  Но нека неразумна жеља, нагонећи га ка води код непријатеља, палила га je, и топећи сагоревала га je.

12.   Због тога што се телесни пратиоци (његови) узнемираваху због Цареве жеље, двојица младих снажних војника, поштујући цареву жељу, наоружаше се свеоружјем, и узевши крчаг прескочише непријатељске ровове,

13.  И прошавши непримећени покрај стражара на капији, пређоше преко читавог војног логора непријатеља тражећи воду.

14.  И нашавши извор, из њега смело донесоше цару пиће.

15.  А он, мада је горео од жеђи, размишљајући да je највећа опасност души сматрати да je пиће (= вода) равно крви,

16. Зато, супротставивши жељи разум, проли воду као жртву Богу.

17.  Јер је моћан целомудрени ум да победи нужности страсти и да угаси запаљивост бодила (= жалаца),

18.  И болове тела прекомерно велике (разум) може победити, и савршеном врлином (καλοκαγαθία = племенитошћу) разума потиснути све превласти страсти.

19.  Но већ и време нас позива на доказ историје целомудреног разума.

20.  Пошто оци наши имађаху дубоки, мир благодарећи благозакоњу (εύνομίαν = добром држању Закона) и чињаху добро, тако да je и цар Азије Селевк (IV Филопатор) Никанор одвојио њима и новаца за свештенослужење и прихватио њихов начин живљења (την πολιτείαν = начин владања),

2. Мак. 3,1-3

21. Тада неки, новачећи у односу на општу слогу (Јевреја), изазваше разноразне несреће.

4 Клевете издајника Симона и гоњење Јевреја. Аполоније долази у Храм и казна Божија. Цар Антиох IV Епифан прогања веру побожних Јудејаца.

1.  Јер неки Симон, противно се владајући према Онију, који је тада имао првосвештенство на цео живот, човеку добром и дивном, па пошто, клевећући свакојако, није успео назлобити му пред народом (υπέρ του έθνους = наводно ради народа), побеже да би издао отаџбину.

2.  И тако дошавши Аполонију, војном заповеднику Сирије и Феникије и Киликије, говораше:

2. Мак. 3,5-6

3.    „Будући наклоњен стварима царевим, дођох да јавим да је уризничено у ризницама Јерусалима много миријада приватних новаца који не припадају свештеницима, и исти припадају цару Селевку.

4.     Дознавши све то Аполоније, похвали Симона због старања за цара, и узишавши код цара Селевка објави му за ризницу новаца.

5. И  добивши (од цара) власт на те новце, дође брзо у отаџбину нашу са проклетим Симоном и многом војском,

6.  Говорећи да je дошао по царевим заповестима да би узео приватне новце из ризнице.

7.  А народ негодоваше на ту реч и противљаше се, сматрајући да је општа опасност ако се лише ев oj их залога они који су их поверили Свештеној ризници, и колико могаше спречаваше то.

8. A Аполоније са претњама отиде у Светилиште (= Храм).

2. Мак. 3,13-14

9. Када пак свештеници са женама и децом у Светилишту мољаху Бога да заштити презирано Свето Место,

10.  A Аполоније узлажаше са наоружаном војском да би зграбио новце, појавише се пред њима с Неба Анђели на коњима, с блештећим оружјем и задајући им многи страх и трепет.

11.  Паднувши пак полумртав Аполоније у свенародни (το πάμφυλον) врт Светилишта, и испруживши руке к Небу са сузама мољаше Јевреје да се за њега помоле и благонаклоном учине Небеску Војску.

12.  Јер говораше да је сагрешио и да је достојан да умре, а ако се спасе свима ће људима хвалити блаженство Светога Места.

13.  Повинујући се тим речима, Онија првосвештеник, пошто се побоја да цар Селевк иначе не помисли да је људском преварношћу а не Божанском Правдом погубљен Аполоније, помоли се за њега.

14.  И овај, чудесно спасавши се, отиде да јави цару оно што му се догодило.

15.  А када сконча Селевк цар, власт наследи његов син Антиох (IV) Епифан, човек горд и опак,

16.  Који свргну Онију са првосвештенства и постави Јасона, брата његовог, за првосвештеника,

2. Мак. 4,7

17.  Који обећа да ћe, ако му се дозволи та власт, давати годишње три хиљаде шесто шездесет таланата.

18.  А он му дозволи и да буде првосвештеник и да буде вођа народу (Јеврејском).

19.  И овај промени обичаје народу (свом) и изокрену му начин живљења на свако преступање Закона (έξεπολίτευσεν επί πάσα ν παρανομία ν),

20.   Тако да je не само на самој тврђави (= акропољу) Отаџбине наше (у Јерусалиму) начинио гимнасион  (= вежбалиште, стадион), него је укинуо и старање о Светилишту.

2. Мак. 4,12

21.   На то, разгњевивши се Божанска Правда, учини да сам Антиох ратује против њих.

22.   Јер када ратоваше против Птоломеја (IV Филопатора) у Египту, и чу да је раширен глас да je он (Антиох) умро, па се Јерусалимљани колико беше могуће радоваху, он се поврати брзо на њих.

2. Мак. 5,5

23. И када их победи (и опљачка), донесе догму (=одлуку): ако се покаже да неки одњих (Јевреја) живе по отачком закону, да (такви) умру.

2. Мак. 5,11; 6,1

24.   Па пошто нинакоји начин није успео да својим одлукама уништи доброзакоње (εύνομίαν = добро поштовање Закона) народа, него виде да све његове претње и казне пропадају,

25.   Тако да и жене, зато што обрезиваху децу, биваху са децом бацане низ стене, мада су предвиделе да ћe то претрпети.

26. Пошто, дакле, одлуке његове беху презиране од народа, он мучењима сваког појединца из народа принуђиваше да једењем нечистих јела одрекне се Јудаизма.

5 Покушај цара Антиоха IV Епифана да убеди и присили старца Елеазара да се одрекне вере; Елеазаров одговор.

1. Заседнувши јавно са својим саветницима на неко високо место тирании Антиох (IV Епифан), док војне снаге стајаху наоружане унаоколо,

2. Мак. 6,8-9

2.  Заповеди маченосцима да појединачно једног по једног Јеврејина доводе и принуђују да једе од свињског меса и од идолских жртава.

3.  Ако пак неки не хтедну јести оскрнављено, да их на колесима (= чекрцима) за мучење убијају.

4.  Када многи беху приведени, један први из трупе, по имену Елеазар, по роду свештеник, по науци законик и по узрасту старац, и многима око тиранина због своје старости познат, би приведен близу њега.

2. Мак.6,18-19

5.  И видећи га Антиох рече:

6.  „Ја, пре но што почну мучења против тебе, о старче, саветовао бих ти ово: да једеш свињетине и спасеш се.

7.  Јер поштујем твој узраст и седину, коју имајући толико времена, не чиниш ми се да мудро мислиш (φιλοσοφείν) држећи се Јудејске религије.

8.   Јер зашто се гадиш, кад je природа подарила изврсно jeло од меса те животиње?

9. Jep глупо je не уживати оно што je без постиђења пријатно, и неправедно је одвраћати се од лепих дарова природе.

10.  А ти ми изгледаш да чиниш и још бесмисленије, кад сујетно мислећи о истинитом, још и мене презиреш на сопствену казну.

11.  Нећеш ли се пробудити из ваше брбљиве философије и одбацити глупост твојих мисли, и стекавши опет памет достојну твог узраста, почнеш философирати истину корисности (την του συμφέροντος άλήθειαν)?

12.  И приклонивши се мојем човекољубивом савету, смилујеш се на своју старост.

13.  Jep, замисли да ако постоји нека надзорна (с више) Сила ваше религије, да ће ти она опростити сваки преступ Закона учињен из нужде."

14.  Док на овај начин тиранин наговараше на безаконо месојеђење, затражи Елеазар реч,

15.  И добивши право да говори, поче говорити народу овако:

16.  „Ми, Антиоше, уверени да живимо по божанском Закону, никакву нужду не сматрамо принуднијом од наше добропослушности Закону.

2. Мак. 6,23-31

17.   Зато ни на који начин не пристајемо да преступимо Закон.

18.   Мада, кад и не би био по истини Закон наш божански, како ти сматраш, а (мислиш) да и ми залуд сматрамо да je божански, ни тако нам не би било могуће поништити схватање (δόξαν) о побожности.

19.   Немој сматрати, ако једемо оскрнављено, да je то мали грех.

20.   Јер преступати Закон у малом или великом потпуно је једнако,

21.   Jep се кроз обоје подједнако над Закорюм гордимо (= прсузносимо).

22.   Изругујеш се нашој философији као да у њој не са благоразумиошћу (ου μετά εύλογιστίας) живимо.

23.   А она нас учи целомудрености (σωφροσννην= здравоумљу), тако да владамо над свим задовољствима и жељама, и обучава нас храбрости (= издржљивости) да сваки бол добровольно подносимо,

24.   И васпитава (нас) праведности, тако да кроз све врлине будемо једнакоправични (ίσονομεΐν). И побожности научава, тако да само Постојећега (τον όντα = Суштога) Бога велелепно поштујемо.

25.    Зато нећемо јести оскрнављено. Јер, верујући да je Бог установио Закон, знамо да, дајући Закон, Творац света нам по природи саосећа (κατά φύσιν συμπαθεί).

26.   И оно што ћe бити својствено (= корисно) нашим душама, то je дозволио да једемо; а забранио je да једемо месо онога што ћe се противити (= штетити).

27.   А тиранско je не само да нас принуђујеш да преступимо Закон, него и да једемо, да би (нам) се тим најмрскијим нам јеђењем нечистога (после) подсмевао.

28.   Али, нећеш ми се подсмехнути тим смехом,

29.   Нити ћу преступити свештене заклетве предака да ћемо чувати Закон.

30.    Нити ако ми ископаш очи и утробу ми растопиш.

31.    Нисам ја тако старац и кукавица да ми не би разум ради побожности показао младост.

32.    Зато припреми колеса (за мучење) и огањ распали још јаче.

33.    Нећу тако сажаљевати моју старост да би због себе погазио отачки Закон.

34.    Нећу те слагати, васпитачу Законе (παιδευτά Νόμε), нити ћу те издати, љубљена Уздржљивости!

35.     Нити ћy те постидети, философе Разуме (φιλόσοφε Λόγέ). Нити ћу те се одрећи, чесно Свештенство и науко Законе давства!

36.   Нити ћеш ми, (царе), оскрнавити чесна уста старости, нити законитог живљења узраст.

37.   Чистога ћe ме примити оци (наши), јер се нећу уплашити твојих принуда до смрти.

38.   Безбожнике можеш тиранисати, a мојим о побожности мислима (λογισμών) нећеш господарити, ни речима ни делима."

6 Страдање Елеазара, његова молитва и мученичка смрт

1.  Када на овај начин (Елеазар) беседом одговори на тиранинова наговарања, приступите маченосци и грубо повукоше Елеазара на справе за мучење.

2.  И најпре свезаше старца, украшенога благољепијем због побожности.

3.       Затим, везавши му лактове са обе стране, удараху га шибама.

4.  „Покори се царевим заповестима", викаше с друге стране гласник.

5.  А великодушни и заиста племенити Елеазар, као да je у сну мучен, нинакоји начин не промени се,

6. Него високо уздизаше очи ка Небу старац, док му месо откидаху шибама и крвљу би обливан и у ребра рањаван.

7.  И падајући на земљу, јер тело није издржавало муке, имађаше усправан и непоколебљив разум.

8.  Неки од грубих маченосаца удараше га ногама наизменично у мошнице, да би падајући у стаjao.

9.  А он трпљаше болове, и невољу презираше, и јуначки подношаше ударце.

10. И као храбри атлета, (= подвижник), ударан побеђиваше старац мучитеље.

11.  Знојећи се по лицу и врло тешко дишући, задивљаваше и саме мучитеље због благодушности (ε ύψυχιρ).

12.  Тада неки од царевих људи, сажаљевајући с једне стране његову старост,

13.  С друге стране, имајући симпатије због (ранијег) дружења с њиме, и с треће стране из дивљења због његове уздржљивости, приступивши му говораху:

14.     „Зашто себе неразумно погубљујеш таквим злом, Елеазаре?

15.  Ми ћемо ти донети неких пржених јела (= од меса), а ти претварајући се као да једеш свињско месо, спашћеш се."

2. Мак. 6, 21

16.  А Елеазар, као да је тим саветом још грубље злостављан, узвикну:

17.  „Нећемо тако зло мислити ми деца Аврамова, да у малодушности  дволичимо  неприличну нам игру (δράμα).

18.  Jep je неразумно да, живећи истински живот до старости и о њему схватање (δόξαν) законито сачувавши, да се сада променимо,

19.  И сами ми будемо младима образац безбожности (ασεβείας), те постанемо пример јеђења нечистога.

20.  Срамно je, да би поживели још мало времена, и то исмевани од свих због страшљивости,

21.  А од тиранина презирани као кукавица, да наш Божански Закон не бранимо до смрти.

22.  Зато ви, о децо Аврамова, племенито за благочешће умирите!

23.  А ви, маченосци тиранинови, шта чекате?"

24.  Видећи га да тако великодушно мисли (μεγαλοφρο-νοϋντά) наспрам невоља, и да се не мења ни према њиховој самилости, одведоше га у огањ,

25.   Где га мало по мало бацаше, опаљујући га злосмишљеним оруђима и неку смрдљиву течност у ноздрве му сипајући.

26.   А он већ спржен до костију, пред онесвешћењем уздиже очи к Богу и рече:

27.   „Ти знаш, Боже, да иако ми беше могуће спасти се, у горућим мукама умирем за Закон.

28. Милостив буди народу Твоме, задовољивши се нашом за њих казном.

29. Учини моју крв очишћењем за њих, и животни откуп за њих (άντίψυχον αυτών) узми душу моју.

4. Мак. 17,22

30.   И то рекавши, свештени муж племенито умре у мукама, и до смртних мука одупре се разумом зарад Закона.

31.   Очигледио је, дакле, да je господар страсти побожни разум.

32.   Јер, ако би страсти надвладале разум, њима бисмо придавали сведочанство превладавања.

33.   Сада пак, када je разум победно страсти, њему ћемо како приличи доделити в ласт господарења.

34.   И праведно je да признамо да разум има моћ, кад и спољне  болове  надвладава, иначе би било смешно.

35.   И не само да показујем да je разум надвладао болове, него да влада и задовољствима (= сластима) и нимало им се не подаје.

7 Похвала побожном, мудром и храбром Елеазару.

1.   Јер, као изврсни управитељ, разум оца нашега Елеазара, крманећи лађом побожности на пучини страсти,

2.   И шибан претњама тираниновим и исцрпљиван таласима мучења,

3.   Ни на који начин не скрете вођице побожности, док не доплови до пристаништа бесмртне победе.

4.   Није тако град, некад опседан многим и разноврсним опсадиим справама, издржао, као овај пресвети (πανάγιος). Опаљиван по свештеној души шибањима и мучењима, победно je опсађиваче, због разума побожности који га је штитио.

5.   Јер, уздигавши отац Елеазар као стеновиту тврђаву (града) своју мисао (διάνοιαν = разум), разбијаше беснеће валове страсти.

6.   О свештениче, достојни свештенства! Ниси оскврнио свештене зубе, нити си упрљао једењем поганштине стомак који је (сместио) богопоштовање и очишћење.

7.   О сагласниче Закона и философе божанског живота!

8.   Овакви треба да су они који стварају (δημιουργούνταςјавно уређују) Закон сопственом крвљу, и јуначким знојем страд ања до смрти г а бране.

9.   Ти, оче, наше (јеврејско) благозакоње трпљењима на славу потврдивши, и свету службу (την άγιαστίαν = службу освећења) чесним речима почаствовавши ниси погазио; делима си потврдио речи божанске философије твоје.

10.              О силнији од мука Старче, и снажнији од огња Презвитере, и над страстима највећи царе Елеазаре!

11.                Јер, као што је отац Арон, наоружан кадионицом, проходећи кроз народно мноштво, победно ангела палитеља,

4 Mojс. 16,46-48

12.  Тако Ароновић (ό Άαρωνίδης) Елеазар, растапан огњем, није променуо разумом.

13.  И још, што je најдивније, будући старац, са већ ослабљеним снагама тела и опуштенога меса и онемоћалих мишића, младићски се понашаше (άνενέασεν = подмлађиваше се).

14.    Духом кроз разум, и Исаковским разумом, многоглаво мучење је поништио.

15.    О блажене старости и чесне седине и живота законитог, којега je верним печатом смрти завршио (έτελείωσεν = усавршио)

16.  Ако је, дакле, човек старац презирао муке до смрти ради побожности, онда је очигледно да је побожни разум владар страсти.

17.  А можда ће неко рећи: Не владају сви (људи) страстима, јер и немају сви разборит разум.

18.  Но они који свим срцем промишљају о побожности, једино они могу владати телесним страстима,

19.  Верујући да Богу не умиру, као што нису (умрли) ни патријарси наши Аврам и Исак и Јаков, него живе Богу.

4. Мак. 16,25;  Мк. 12,26-27

20.     Ништа се, дакле, не противи да се неки виде како су овладани страстима због слабог разума.

21.   Зар неко, философирајући по читавом правилу философије и верујући Богу,

22.   И знајући да је блажено подносити ради врлине сваки бол, неће овладати страстима ради богопоштовања?

23.   Јер једино мудар и храбар јесте господар страсти.

8 Седам верних Младића сa Мајком смело одговарају претњама цара Антиоха.

1.  Зато су чак и Дечаци, философирајући побожним разумом, надвладали и најстрашнија мучења.

2.  Јер, пошто при првом покушају јавно би побеђен тирании не могући принудити Старца да једе оскрнављено, тада веома острашћено заповеди да доведу друге од уловљених Јудеја, па ако буду јели оскрнављено, отпустити их пошто пojеду, а ако се супротставе, бруталније их мучити.

3.  Када то тиранин нареди, појавише се вођени са старом Мајком седам Браће, лепи и чедни и јуначни и у свему умилни.

4.  Koje кад тирании виде, како као у хору окружују Мајку у средини, трже се због њих, и задививши се лепоти и племенитости, насмеши им се, па призвавши их ближе, рече:

5.  „О младићи, ja вам се с наклоношћу свакоме посебно дивим, ценећи лепоту и бројност толике браће; и не само да вам саветујем да не манитате истом манијом којом и претходно  мучени старац, него још и молим да ми приђете и уживате моје пријатељство.

6.  Јер могу како кажњавати оне који не слушају моје наредбе, тако и награђивати оне који ми се повинују.

7.   Поверујте, дакле, и добићете руководеће власти (= положаје) над мојим (државним) стварима, одрекавши се вашег отачког правила живљења (τον πάτριο ν ... πολιτείας θεσμόν).

8.   И узевши удела у Јелинском животу (βίου) и променувши (свој) начин живота, уживајте у вашој младости.

9.   Јер, ако ме због непокорности наведете на гњев, принудићете ме да вас свакога појединачно страшним казнама на мучењима погубим.

10.   Зато, смилујте се на себе, a ja вас, иако непријатељ, сажаљевам због узраста и лепоте.

11.   Зар не закључујете да, ако се не повинујете, не предстоји вам ништа друго него да умрете на мукама?"

12.   И говорећи то, заповеди да истакну напред справе за мучење, да би их и страхом убедио да једу оскрнављено.

13.   А кад а маченосци изнеше напред точкове и ченгеле за черечење, чекрке и зупчанике, катапулте и казане, тигање и менгеле и гвоздена клешта и клинове и мехове за распаљивање огња, узевши реч тирании рече:

14.   „Дечаци, бојте се, и Правда (Божанска) коју поштујете биће вам милостива ако из нужде преступите Закон".

15.  А они, чувши примамљиве (речи) и видећи страхоте (казни), не само да се не уплашише, него и узвратно философираше (άντεφιλοσόφησαν) тиранину и својом благоразумношћу (δια της εύλογιστίας) његову тиранију разорите.

16.  Ако бисмо замислили да су неки међу њима били плашљивци и нејуначни, којим би се послужили речима? Зар не овим?

17.   „О, ми несрећни и врло неразумни! Када нас цар позива и на доброчинство подстиче ако му се повинујемо,

18.   Зашто се испразним намерама веселимо и ризикујемо смртоносну непослушност?

19.   Зар се, људи браћо, нећемо уплашити справа за мучење и узети у обзир претње мукама, те напустити ову сујетну и погибељну надменост?

20.   Смилујмо се на свој узраст и сажалимо се на мајчину старост.

21.   И схватимо да, ако се не покоримо, умрећемо.

22.   A опростиће нам и Божанска Правда што смо се из невоље уплашили цара.

23.   Зашто себе изводимо из овог најслађег живота и лишавамо се слаткога света?

24.   Немојмо присиљавати нужност, нити будимо сујетни над својим мучењем.

25.   Нeћe нас ни сам Закон олако (εκουσίως) осудити на смрт, ако се уплашимо мучилишта.

26.   Откуд нам дође таква свадљивост да нам се допада смртоносно подношење, уместо тога да послушавши цара живимо безбрижно?"

27.   Али, ништа тако не рекоше нити помислише Младићи којима предстојаше мучење.

28.     Јер беху презритељи страсти и самовладари (αυτοκράτορες) болова,

29.     Тако да чим тиранин преста да им саветује да једу оскрнављено, сви једним гласом као из једне душе рекоше:

9 Мучење и јуначка смрт прве двојице Браће.

1.   „Шта чекаш, тиранине? Јер смо готови умрети пре него ли преступити наше отачке заповести.

2.   Jep би се с разлогом постидели својих предака кад се не би благопослушношћу држали Закона и Мојсија као саветника.

3.   Тиранине, саветниче безакоња, немој, мрзећи нас, већма нас од нас самих миловати (= жалити).

4.  Јер сматрамо гором и од саме смрти твоју, ради нашег безаконог спасења, милост.

5.  А устрашаваш нас претећи нам смрћу кроз мучења, као да ниси мало пре од Елеазара (ништа) научио.

6.  Ако су пак Јеврејски старци  благочествовали  (ευσεβήσαν) трпећи ради побожности и мучења, још је праведније да ми млађи умремо презревши твоја принуђујућа мучења, која и наш васпитач Старац победи.

7.  Кушај нас, зато, тиранине! Ако и убијеш наше душе (= животе) ради побожности, немој мислити да ћеш, мучећи, нашкодити нам.

8.  Јер ми ћемо овим злострадањем и трпљењем стећи награду врлине и бићемо код Бога (παρά Θεώ = близу Бога), због Koгa и страдамо.

9.  А ти ћеш, због нашег срамног убиства, сигурно поднети од Божанске Правде вечну муку огњем."

10.   Када они то рекоше, тиранин не само да негодоваше као против непокорних, него и као против незахвалних разјари се.

11.   Та да војници по заповести приведоше Најстаријега од њих, и поцепавши му хаљину, везаше му руке и мишице кајишима са сваке стране.

12.  Када пак, ударајући га шибама уморише се, ништа не успевши, подигоше га на точак,

13.  На којем истезаван племенити Младић би ишчашен удовима.

14.  И ломљен по сваком уду, критиковаше говорећи:

15.  „Најсрамнији тиранине и непријатељу Небеске Правде и окрутниче! Не мучиш ме на овај начин зато што сам убио човека или безбожничио, него што штитим Божански Закон."

16.  И док маченосци говораху: „Пристани да једеш да би се спасао мука";

17.  Он одговори: „Није тако јак ваш точак, о срамне слуге, да ми сломи разум! Сеците ми удове и жежите ми месо и ломите зглобове!

18.  Јер ћу вас кроз сва мучења уверити да су само Деца Јеврејска ради врлине непобедива."

19. Док то говораше, они простреше испод ватру (= жар) и замахујући точак још више га растезаху.

20.     А точак се одасвуд обливаше крвљу (његовом) и гомила распаљеног угљевља гашаше се млазевима крви, и око осовине те справе комади меса сакупљаху се.

21.   Имајући већ огољене од меса саставе костију, великодушни и Аврамовски Младић не застења,

22.   Него као у ватри преображаван у непропадљивост (μετασχηματιζόμενος εις αφθαρσία ν) племенито подношаше мучења,

23.   Говорећи: „Подражавајте ме, Браћо! Немојте побећи (= дезертирати) из моје борбе, нити се одрећи мојег братства добродушности (την της εύψυχίας αδελφότητα = братсшво пο племенитости душе).

24. Војникујте свештену и племениту војску за побожност, којом ће праведни и отачки Промисао наш милостив бити (нашем) народу (τω εθνει) и казнити злочинца тиранина."

25.  И рекавши то свештенолепни Младић испусти душу.

26.  А када се сви удивише трпељиводушности његовој, вођаху маченосци Другога по узрасту иза првога, и свезавши га гвозденим лисицама, привезаше га оштрим канџама за оруђе и катапулт (= чекрк).

27.  А када га пре мучења испитиваху да ли хоће јести, и чуше племенито мишљење,

28. (Одмах) га леопардне звери зграбише гвозденим канџама и од тетива до браде све месо и кожу с главе здераше. А он, трпећи тај тешки бол, говораше:

29.   „Како је слатка свака врста смрти за отачку побожност нашу". А и тиранину рече:

30.   „Зар ти се не чини, најгрубљи од свих тиранине, да се више од мене мучиш ти, гледајући побеђиван горди разум твоје тираније, нашим ради побожности трпљењем?

31.   Jep ja задовољствима ради врлине бол олакшавам,

32.   А ти се мучиш у претњама безбожности. Али нећеш избећи, најпоганији тиранине, праведне казне Божанскога гњева."

10 Мученичко страдање и смрт друге двојице Браће.

1.  А када и овај издржа славну смрт, вођен  би Трећи, много подстицан од многих да окусивши јело спасе себе.

2.  А он повикавши рече: „Не знате ли да ме је исти са умрлом (Браћом) посејао отац и иста мајка родила, и да смо у истим веровањима (δόγμασιν) одгајени?

3.  Нећу се одрећи племенитог сродства братства.

[4. Ако уз ово имате некакво средство мучења, принесите га телу моме, јер душе моје и да хоћете не можете се дотаћи.]"

5.       А они тешко подневши смелост овога Мужа, зубастим оруђима забоденим у зглобове ишчашише му руке и ноге, и кршећи их из зглобова дробљаху их,

6.  Ломећи прсте и лактове и ноге и чланке.

7.  И не могући га ни на који начин збунити духом, здераше му на скитски начин кожу са органа, са јагодицама врхова прстију.

8.  И одмах га одведоше на точак, на којему разламан из зглобова и пршљенова, гледаше своју парчад меса около расипану и капање крви где тече из утробе.

9.   Хотећи пак да умре, рече:

10. „Ми, дакле, о најсвирепији тиранине, ово трпимо ради Божијег карања (παιδείαν = васпитавања) и врлине,

И. А ти ћеш због безбоштва и срамног убиства подносити неуништиве муке."

12.     И кад он умре братољепно  (άδελφοπρεπως = достојно браће), повукоше ближе Четвртога, говорећи:

13.     „Немој махнитати и ти истом манијом са браћом твојом, него повинујући се цару спаси себе".

14.  А он им рече: „Немате тако јак горући огањ против мене, да би ме обесхрабрили.

15.  Заклињем се блаженом смрћу Браће моје, и вечном пропашћу тиранина и бесмртним (άΐδιον) животом побожних, нећу се одрећи племенитог братства.

16.  Измишљај, тиранине, мучења, да би и кроз њих научио да сам брат претходно мучених."

17.   Чувши то крвожедни и злочиначки и свенајпоганији Антиох, заповеди да му отсеку језик.

18.   А он рече: „Ако и отсечеш орган гласа, Бог чује и оне који ћуте!

19.   Ево, исплажен је језик, отсеци га, а ли нећеш уз то с језиком отсећи (ми) и разум.

20.    С радошћу подносимо отсецање телесних удова ради Бога.

21.    А тебе ће убрзо стићи Бог, јер отсецаш језик који пева божанске песме."

11 Страдање и мученичка смрт петог и шестог Брата.

1. А када и он измучен мукама умре, ускочи Пети, говорећи:

2.  „Нећу се, тиранине, одрећи мучења за врлину,

3.  Него сам од себе дођох, да би и мене убивши заслужио, за веће неправде, (већу) казну Небеске Правде.

4.  О, врлиномршче (μισάρετέ) и човекомршче, шта смо то учинили да нас на овај начин уништаваш?

5.  Зато што благочествујемо (εύσεβοϋμεν = побожно поштујемо) Творца свих и живимо по Његовом врлинском Закону?

6.  Али то је достојно почасти, а не мука.

[7. Када би имао осећање људских чежњи (πόθων), имао би и наду спасења код Бога.

8.   А сада, будући туђ Богу, бориш се против оних који Бога благочествују.]"

9.   Док он то говораше, маченосци га свезаше и одвукоше на катапулт (= чекрк),

10.  На који га везаше натеравши да клекне, и колена причврстише гвозденим букагијама, па преко слабина га савише око осовине точка, и тако потпуно савијеном, попут скорпије око точка, отсецаху му удове.

11.  На тај начин и духом стешњаван и телом стискан,

12.  Говораше: „Добре нам, о тиранине, и не хотећи дарујеш дарове: дајући нам да кроз јуначкије болове покажемо нашу издржљивост у Закону".

13.  А када и он сконча, би вођен и Шести Дечак, који када га тирании питаше да ли хоће јести да буде ослобођен, одговори:

14.  „Ja сам по узрасту млађи од моје Браће, али сам по разуму (τη διανοίςχ = мишљу) вршњак.

15.  Јер у једним и истим (законима) и рођени и одгајени, треба да једнако за исте (законе) и умремо.

16.  Тако, да ако ти се хоће да (ме) мучиш зато што нисам jeo поганштине, (онда) мучи!"

17.  Кад он то рече, одведоше га на точак,

18.  На којем растезаван до пуцања удова и кичмених пршљенова, би паљен ватром одоздо.

19.  И усијавши оштре шипке, пржаху му леђа и пробадаху ребра, спаљујући му утробу.

20.   А он мучен, говораше: „О свештенолепна борбо, на коју смо, због побожности и на вежбање болова, толика Браћа позвани, и нисмо побеђени!

21.   Јер, о тиранине, непобедиво је побожно знање (ή ευσεβής επιστήμη)!

22.  Потпуно наоружан савршеном врлином (καλοκαγαθία) умрећу и ja сa Браћом мојом,

23.  А ти, [о тиранине!], новоизмишљачу мука и непријатељу истински побожних, и сам си навукао на се великог казнитеља.

24.  Нас шест Дечака срушисмо твоју тиранију!

25.  Јер то што ниси могао да преубедиш разум наш, нити да нас присилиш на скверно једење, зар то није разрушење твоје?

26.   Огањ твој нама је хладан, и чекрци безболни, и немоћно је насиље твоје!

27.   Око нас не стоје тиранинови, него маченосци Божанског Закона (= анђели), зато имамо непобедив разум."

12 Мучеништво најмлађег Брата.

1. А када и овај, бачен у котао, блажено умре, дође Седми (Брат), најмлађи од свих.

2. Сажаливши се на њега тирании, мада је грдно од браћe његове био озлојеђен, видећи га да je већ везан,

2. Мак. 7, 24

3.   Позвавши га ближе себи, и покушавајући да га саветује, говораше:

4.   „Видиш ли свршетак безумља браће твоје, јер због непокорности бише мучени и помреше. И ти, ако не послушаш, несрећниче, бићеш мучен и умрећеш и ти пре времена.

5.       А ако послушаш, бићеш пријатељ (царев) и руководићеш над стварима царства."

6. И саветујући то, позва Мајку Детета, да би она, смиловавши се због губитка толико синова, подстакла преосталога на спасоносну добропослушност.

7.       А он, пошто га Мати јеврејским језиком подстаче као што ћемо рећи мало касније - рече:

2. Мак. 7,27-29

8.   „Одрешите ме, да кажем нешто цару и свима пријатељима с њиме".

9.   И обрадовавши се веома (цар и његови) због те најаве Детета, одмах га одрешише.

10.   И потрчавши у близину казана, он рече:

11.   „Погани и од свих лукавих најбезбожнији тиранине! Зар се ниси заситио, добивши од Бога добра и царство, да слуге Његове убијаш и подвижнике побожности (τους  της ευσέβειας άσκητάς) мучиш?

12.   Зато ћe те задржати Божанска Правда за страшнији и вечни огањ и муке, које те неће оставити на сав век.

13.    Ниси се задовољио, ти најзверскији, да, будући човек, сличнима теби страдалницима (τους όμοιοπαθεΐς) и посталима од истих елемената отсецаш језик и на овај начин мучиш и злостављаш?

14.   Али они, племенито умревши, испунише побожност према Богу.

15.   А ти, [зао будући], зло ћеш закукати што си без разлога побио подвижнике врлине."

16.   Затим и он, имајући умрети, рече:

17.   „Нећу побећи (= дезертирати) из племените борбе Браће моје,

18.   Него призивам отачкога Бога, да милостив буде народу моме.

19.   А тебе, (царе), и у овом животу и кад умреш Он ћe казнити!"

20.   И то пожелевши молитвом баци се сам у казане, и тако предаде душу.

13 Побожна мисао Седморо Браће Показа их јунацима вере; њихово међусобно подстицање и братска љубав у страдању за Закон Божији.

1. Ако, дакле, болове до смрти презреше Седморица Браће, онда се одасвуд по себи признаје да je самовладар над страстима побожни разум.

2.  Jep да су, поробивши се страстима, јели оскрнављено, рекли бисмо да су их оне (страсти) победиле.

3.  Сада пак није тако, него хваљеним код Бога разумом победише страсти.

4.  Код њих (Младића) није могуће превидети владавину мисли (την ηγεμονία ν της διανοίας), јер они надвладаше и страст и болове.

5.  Како, дакле, није могуће признати владање над страстима од стране доброразумља (της εύλογιστίας παθοκρατορίαν = власт доброг мишљења над страстима), код њих који нису бежали од болова у огњу?

6.  Jep као што истакнуте куле у пристаништима, сузбијајући нападе (морских) таласа, пружају мирно пристајање онима који упловљавају;

7.  Тако и седмокулно (ή έπτάπυργος) доброразумље ових Младића, обезбедивши пристаниште побожности, победи разузданост страсти.

8.  Jep они, саставивши свештени хор побожности, сокољаху један другога, говорећи:

9.   „Братски умримо, Браћо, за Закон! Угледајмо се на она Три Младића у Асирији, који презреше истограђанску (της ίσοπολίτιδος) пећ (вавилонску).

Дан. 3, 12-20

10.   Не будимо плашљиви у показивању побожности!"

11.   Један је говорио: „Храбро, Брате!" Адруги: „Племенито трпи!"

12.   A трећи, присетивши се говораше: „Сетите се одакле сте; и којег оца руком да буде заклан ради побожности подношаше Исак.

1. Mojс. 22,9-10

13.               А сваки понаособ и сви заједно, међусобно се гледајући, расположени и веома смели, говораху: „Посветимо од свег срца себе Богу, Који нам je дао душе и употребимо наша тела за чување Закона!

14. Не бојмо се онога који je одлучио да убија.

Мт. 10, 28

15. Јер велика борба души и опасност предстоји у вечној муци преступницима заповести Божије.

16. Наоружајмо се, зато, страстогосподарењем (παθοκρατείαν) божанственога разума.

17. Јер тако ћe нас, кад умремо, примити Аврам и Исак и Јаков [у наручје своје] и сви ћe нас оци похвалити."

Лк. 16,23

18.   И свакоме појединачно одвајаноме од Браће његове, говораху они преостали: „Не постиди нас, Брате, нити слажи Браћу нашу претходно умрлу!"

19.   Није вам пак непозната братска љубав, коју је Божански и Свемудри Промисао преко отаца рађанима доделио, и кроз мајчину утробу усадио.

20.   У којој (утроби) су једнако време обитавала Браћа, и у исто време саздана, и од исте крви израсла, и истом душом усавршена;

21.   И у истим временима порођени, и из истих извора млеко пили, од којих се наручја заједнички хране загрљене братољубиве душе;

22.   И растући снажније кроз заједничко храњење и свакодневно дружење и остало васпитање и наше у Закону Божијем вежбање  (ασκήσεως = подвизавање).

23.    Пошто je, дакле, тако постало симпатично (= сасшрадално) братољубље, Седам Браће су имали симпатичнију (= састрадалнију) међусобну слогу (оџоуо1ау = једнодушност).

24.    Јер одгојени (= васпитани) истим Законом, и исте извежбавши врлине, и саодгајивши се у праведном живљењу, већма су се међусобно волели.

25.    Јер међусобно ревновање у савршеној врлини (ή όμοζηλία καλοκαγαθίας) повећавало је њихову међусобну наклоност и једнодушност.

26.    Јер са побожношћу чињаху себи још жељеније братољубље.

27. Па ипак, мада им je и због природе и због дружења (της συνήθειας) и врлинских нарави заједно саузрастала љубав братства, подношаху ради побожности преостала Браћа да гледају Браћу мучену и злостављану до смрти.

14  Похвала витешкој Седморици Браће и Мајци.

1.  Уз то их joш и на страдање подстицаху, тако да нису само презирали болове, него су и владали страстима братољубивости према Браћи.

2.  О мисли (λογισμοί) царскије од цара и слободније од слободних!

3.  О свештене и складне око побожности сагласности Седам Браће!

4.  Ниједан од Седам Дечака не уплаши се, нити оклеваше пред смрћу,

5.  Него сви као на пут бесмртности трчећи, жураху на смрт кроз мучења.

6.  Јер као што се руке и ноге крећу сагласно подстицајима душе, тако и свештени Дечаци, као од једне бесмртне душе побожности покретани, сагласише се на смрт за њу (= за побожност).

7.  О свесвета (πανάγιε) Седмице сагласне Браће! Јер као што су седам дана стварања света (της κοσμοποιΐας) око побожности (= око вере наше),

1. Мojс. 2,1-3;  2. Mojс. 20, 8-11

8.  Тако су и Дечаци, играјући коло около седмице, уништавали страх од мука.

9.  Сада ми, чујући за невоље ових Младића, потресамо се. А они не само гледајући, нити само слушајући речи претње онога момента, него и страдајући, трпљаху, и то патњама у огњу,

10.  Од којих шта може бити болније? Јер, пошто је моћ огња бритка и брза, она брзо уништаваше тела.

11.  И нека се не сматра чудним што је код ових Мужева (= Људина) разум превладао у мукама, када је и ум (νους) Жене надвисио мишљу многоврсне болове.

12.  Јер Мајка ових Седам Младића поднела је мучења за свако од Деце.

13.  А схватате како је многострука љубав детољубља, привлачећи свакако састрадавању (мајчинске) утробе.

14.  Јер чак и бесловесне животиње имају сличну људима симпатију и љубав према рађанима од њих.

15.  Јер и међу птицама, оне питоме што живе око кућа штите своје пилиће.

16.  А оне које живе на врховима гора и у пукотинама стена и у дупљама дрвећа и на њиховим врховима праве гнезда, излегавши их и родивши тамо, спречавају другима приступ.

17.  А ако не могу спречити, лете око њих и пате љубављу, дозивајући их својим гласом и, колико могу, помажу деци (својој).

18.  И зар треба помоћу бесловесних животиња показивати симпатију према деци?

19.  Кад и пчеле у време прављења саћа одгоне оне који приступају и као гвожђем убадају жалцем оне који прилазе кошници њиховој и бране се до смрти?

20.  Но, ову једнаку по души са Аврамом Мајку (ових) Младића, не промени симпатија према Деци.

15 Продужетак Похвале херојској Мајци.

1.  О разуме, владаоче над страстима (Мајке) о деци! И побожности жељенија Мајци од деце!

2.   Мајка, када (joj) je предстојало двоје: побожност или привремено спасење Седам Синова по обећању тиранина,

3.   Она је већма заволела побожност, која спасава за вечни живот по Богу.

4.  О, како бих морално окарактерисао (ήθικολογήσαιμι = етикологизирао) детољубиве страсти родитеља! Сличност и душе и лика (μορφής) упечаћујемо дивно у црте лика малог детета. И мајке, због страсти према рођеној деци, више од отаца бивају састрадалније.

5.  Јер колико су мекодушниje и вишедетније мајке, утолико су више детољубивије.

6.  А од свих мајки постаде детољубивија Мајка Седморо Деце, која je кроз седам зачећа (и трудноћа) имала усађивану детољубивост према њима,

7.  И због многих, при свакоме од њих, порођајних мука, принуђена je била да према њима има састрадалност;

8. (Па ипак), ради страха Божијег презрела je привремено спасење Деце.

9.       Не само то, него и због савршене врлине (καλοκαγαθίαν = леподоброте) Синова, и послушности њихове према Закону, већу je према њима имала детољубивост.

10.     Јер беху праведни, и мудри (σώφρονες = чедни), и јуначни, и великодушии, и братољубиви, и заиста мајкољубиви, тако да су je послушали да ћe до смрти чувати Закон (τα νόμιμα).

11.  Па ипак, мада је толико ствари односно детољубивости привлачило Мајку ка састрадавању, ни у једној од њих нису успел e разноврсне муке да joj промене разум;

12.  Него je и свако Дете (понаособ) и све њих заједно Мајка подстицала на смрт за побожност.

13.  О природе свештена! и љубави родитељска! и рођење испуњено јаке љубави! и неукротиве страсти мајки!

14.  Гледајући Мајка сваког појединачно мученога и спаљиванога (Сина), не мењаше се у след побожности!

15.  Гледаше тела Деце сагоревана на огњу, и прете ногу и руку расејаване по земљи, и коже са глава и брада где висе као маске!

16.  О Мајко, која си сада искусила теже болове од оних при њиховом рађању.

17.  О једина Жено, која си целовиту (όλόκληρον) побожност родила.

18.  Није те преокренуо Првенац син издишући, нити Други гледајући у мукама у тебе са сажаљењем, нити Трећи испуштајући душу!

19.  Ниси плакала видећи очи свакога од њих како у мукама исколачено гледају своје мучење, и ноздрве које већ означаваху њихову смрт!

 

20.   Гледајући преко меса (већ пострадале) Деце, месо (следеће) Деце како гори; и преко руку, (друге) руке отсечене; и преко глава, (следеће) главе скалпиране и отсецане; и како на већ мртве (синове), падају (нови) мртви; и гледајући хор Деце своје како кроз мучења постаје гробље (πολυάνδριον) - ниси засузила!

21.   Не привлаче тако слушаоце песме сирена (= вила), ни пријатни за слушање лабудови гласови, као што привлаче гласови Деце која из мука призивају Мајку.

22.   Коликим ли се, по величини и по броју, мукама мучаше тада Мајка, кад joj Синови беху мучени толиким чекрцима и казанима?

23.   Али је побожни разум њену утробу (та σπλάγχνα·= срце) у самим страдањима осоколио, и појачао je да презре привремену детољубивост.

24.   Мада је гледала погибију Седморо Деце и разноврсну многост мучења, племенита Мајка je све то превазишла због вере у Бога.

25.   Тер, као да je у саветовалишту своје душе гледала страшне саветнике: природу, и рођење, и детољубивост, и мучење деце.

26.   А као Мајка имала je за Децу два гласа (на располагању): смртоносни и спасоносни.

27.  (Ипак), није гласала за спасење које за кратко време спасава Седам Синова,

28.  Него се сетила ова Кћи Аврамова његове богопобожне издржљивости.

1. Мојс. 22,1-18

29. О Мајко Нације! Браниоче Закона, и Заштитниче побожности, и Страстотерпче борбе у (материнској) утроби!

30. О племенитија од мушкараца у издржљивости, и од мужева мужевнија у трпљењу!

31. Јер, као што је Нојев ковчег у потопу, који потапаше свет, носећи свет у себи, јуначки издржао бурне валове;

1. Мојс. 7,13-23

32. Тако си ти, Чуварко Закона, одасвуд обливана потопом страдања, и ударана јаким ветровима, синовским мукама, племенито подносила све буре ради побожности!

16 Шта није рекла, а шта je рекла јуначка Мајка cвojoj побожној Деци у страдању.

1.   Ако јe, дакле, и Жена и Старица и Седморо Деце Мајка издржала гледајући самртне муке своје Деце, онда је општепризнато да је побожни разум самодржац над страстима.

2.   Доказао сам, дакле, да су не само Људи надвладавали страсти, него да се и Жена дигла мишљу изнад (υπερεφρόνη-σεν) највећих мука.

3.  И нису тако они лавови око Данила били дивљи, нити je (тако) била распаљена највећим огњем пећ око Мисаила, као што је ову (Мајку) спаливала природа детољубива, док je гледала Седам Синова, тако разноврсно мучене.

Дан. 6,16-22; 3,21-23

4.  Но разумом побожности погасила је Мајка толике и тако велике страсти.

5.  Јер замислите и то: да je Жена била малодушна, па будући Мајка, кукала би над њима и можда би овако говорила:

6.  „О црна ja и многоструко несрећна, која сам родила Седморо Деце, ето, као да не бејах Мајка ни једнога!

7.  О залудних седам трудноћа, и неуспешних седам десетомесечја, и бесплодних дојења, и несрећних сисања!

8.  Узалуд сам за вас, о Децо, подвела многе порођајне болове и тешке бриге одгајања!

9.  О Децо моја, једни нежењени и други узалудно жењени! Нећу видети деце ваше, нити ћy се похвалити да се назовем баба!

10.  О ja многодетна и добродетна - Жена удовица и једина многоплачна!

11.  И ако умрем, нећу имати ни једног Сина да ме сахрани!"

- Али, ова свештена и богопобожна Мајка ниједног (од Синова) није оплакивала оваквим плачем.

12.  Нити, је некога од њих одвраћала да не умре, нити их је зажалила када су умирали.

13.  Него као имајући дијамантски ум, и као поново рађајући за бесмртност број Синова, већма их je на смрт за побожност молећи подстицала.

14.  О Мајко, ради побожности, Божији Војниче, Старице и Жено! Због издржљивости, и тиранина си победила. И нашла си се делима и речима јача од мушкараца!

15.  Јер и када си ухваћена са Децом, стајала си гледајући Елеазара мученог, и говорила си Деци јеврејским језиком:

16.  „О Децо (моја), племенит je подвиг на који сте позвани да будете сведоци Нације (υπέρ της διαμαρτυρίας του εθνονς). Подвизавајте се (= борите се) с вољом за отачки Закон!

17.  Jep je стидно да овај Старац подноси болове за побожност, а да се ви Младићи уплашите од мука.

18.  Сетите се да сте ради Бога дошли на свет и живота окусили,

19.  И зато треба сваки бол да поднесете ради Бога.

20.     Ради Којега и отац наш Аврам хиташе да оца Нације (τον έθνοπάτορά), сина Исака, жртвује; а Исак, гледајући очеву руку са мачем наднету над њиме, није се уплашио!

1. Мојс. 2, 3-10

21.   И Данило праведник, бачен међу лавове; и Ананија, Азарија и Мисаил, бачени у огњену пећ, подношаху то ради Бога.

Дан. 6,16-22; 3,21-26

22.   И ви, дакле, имајући исту веру у Бога, немојте невољствовати.

23.   Jep je неразумно (άλόγιστον) да, знајући побожност, не супротставите се боловима."

24.   Овим речина Седмомајка (ή έπταμήτωρ = Седмодетпа Мајка), молећи сваког појединачно Сина, увери га да умре пре неголи да преступи заповест Божију.

25.   A још, (додаде), и то да знате: „Они који су умрли ради Бога - живе Богу, као Аврам и Исак и Јаков и сви патријарси."

4 Мак. 7,19 Мт. 22, 32

17 Слава славних Јеврејских Мученика.

1. А говораху и неки од маченосаца (војника) да, када je требало да и она буде ухваћена на смрт, да je, да не би неко дотакао тело њено, сама себе бацила у огањ.

2 Мак. 7, 41

2.  О Мајко, која си са Седмо po Деце срушила насиље тиранина и поништила његове зле намисли и показала племенитост вере!

3.  Јер Ти, као кров на стубовима твоје Деце племенито утврђен, непоколебљиво си подвела земљотрес настао од мучења.

4.  Буди, зато, смела, о Мајко свештенодушна (ίερόψυχέ) имајући сигурну наду трпљења у Богу.

5.  Није тако месец са звездама на небу постао поштован, као Ти, која си једнаке звезде (ισαστέρους), Седморо Деце, светлсводила (φωταγωγήσασά) ка побожности, што си поехала чесна пред Богом и утврдила се са њима на небу.

 

6.   Јер твоје рађање Деце беше од Аврама оца.

7.   Кад би нам било могуће да, као на некој [таблици], живопишемо историју твоје побожности (την της ευσέβειας σου ίστορίαν = видљиву слику твоје побожности), зар не би гледаоци дрхтали гледајући Мајку Седморо Деце како ради побожности до смрти подноси различите муке?

8.   А било би достојно и на надгробној плочи исписати ово, што би припадницима нашег народа било на спомен:

9.       „Овде су сахрањени Старац свештеник и Жена старица и Седморо Деце, због насиља тиранина хотећег да уништи Јеврејски народ (πολιτείαν = грађансшво)

10.     Који су оправдали народ (εξεδίκησαν το γένος = изборили правду народа), гледајући у Бога и муке до смрти подпевши."

11.   Јер заиста је божански био подвиг (= борба) који су они остварили.

12.   Јер тада је врлина била подвигоположник, која је испробавала трпљењем, а победа je - непропадљивост у животу многовеком.

13.   А Елеазар је први започео подвиг (= борбу), a Мајка Седморо Деце се саподвизавала, a Браћа су се подвизавала.

14.   Тирании се противуборио, а свет и људски живот (βίος= историја) су посматрали.

15.   Α побеђивала је богопобожност (= богопоштовање), увенчавајући своје борце!

16.   Ко се то није дивио подвижницима божанског Законодавства? Ко није био запањен?

17.   Сам пак тирании и сво његово веће дивили су се њиховом трпљењу.

18.   Ради којег (трпљења), они и сада предстоје Божанском Престолу и живе блажени век.

19. Јер Мојсије вели: „И сви освећени, под Твојим су рукама.

5. Мојс. 3,3

20.   И ови, посветивши се ради Бога, почаствовани су не само том чашћу, него и тиме што непријатељи нису надвладали наш Народ (το έθνος),

21.   И што je тирании кажњен и Отаџбина очишћена.

22.   Kao да су постали животни откуп (άντίψυχον) за грехе Нације. И крвљу ових Побож-них, и њиховом умилостивљујућом смрћу, Божански Промисао спасао је претходно страдајући Израиљ.

4. Мак. 4,29

23.    Јер, гледајући тирании на њихову храброст (= издржљивост) врлине и њихово трпљење у мукама, прогласио je Антиох (цар) својим војницима њихово трпљење за пример,

24.    Па их је имао храбре и јуначне у пешадијским борбама и у опсадама, и освојивши (градове) победно је све непријатеље.

18 Сви побожни Страдалци за веру, народ и отаџбину радују се на Небу за верност Богу и врлини.

1. О децо Израиљћани, потомци Аврамовог семена, повинујте се Закону овом и на сваки начин благочествујте (= будите побожни)

2.  Знајући да је побожни разум господар страсти; и не само унутрашњих него и спољашњих болова.

3.  Зато су они, предајући тела зарад побожности боловима, имали не само дивљење од људи, него су се удостојили божанског удела.

4.  И зарад њих je Народ (το έθνος) стекао мир, и обновивши доброзакоње у Отапбини, победите непријатеље.

5.  А тирании Антиох и на земљи би кажњен, и по смрти мучи се. Јер како ниучему ниje нимало успео да присили Јерусалимљане да туђинствују (άλλοφυλήσαΐ) и да промене отачке обичаје, тада је отишао из Јерусалима с војском на Персију.

6.  А говораше Мајка Седморо Деце и ове законске савете (δικαιώματα) Деци:

7.  „Ja се родих девојка чедна, и не преступих очев дом, jep чувах изграђивано ребро!

1. Мојс. 2,21-24

8.   Није ме повредио кваритељ у пустињи, ни оскврнитељ у пољу, нити ми је покварио чедност девојаштва кваритељ, змија преварна.

1. Мојс. 3,1-6

9.    Остала сам време зрелости са мужем. Када ови (Деца) постадоше одрасли, скончао je отац њихов. И блажен je он, jep je доживео рађање Деце, а време бездетности није препатио.

10. Он вас је учио, док je joш био с вама, Закон и Пророке:

11. О Авељу убијеном од Каина; и читао вам je о Исаку принетом на жртву свеспаљеницу; и о Јосифу у затвору.

1. Мојс.4,8; 22,9; 39,20

12.  И говорио вам je о ревнитељу Финесу; и учио вас je о Ананији и Азарији и Мисаилу у огњу (пећи).

4. Мојс. 25,7-8;  Дан. 3,21

13.  А прослављао je и Данила у јами с лавовима, којега je и блаженим називао.

Дан. 6, 16

14. Подсећао вас je и на Исаијино писање, које говори: „Ако и кроз огањ прођеш, пламен те неће опалити".

Ис. 43,2

15. Певао вам je и песмописца Давида, који говори: „Многе су невоље праведнима, [и   од свих избавиће их Господ]".

Пс. 33/34,20

17.  И наводио вам je и Приче Соломонове, кад каже: ,Дрво je живота свима који чине вољу Његову".

Приче 3,18

17.  Наводио je потврђујући Језекиља, који каже: „Хоће ли оживети ове суве кости?"

Јез. 37,3

18.  A није заборавио научавајући ни песму, коју је научно Мојсије, која каже: „Ја убијам и оживљујем.

5. Мојс. 32,39

19.  To je живот ваш, и дужина дана!"

5. Мојс. 32, 47

20.     О горкога ли тадашњега дана, и не горкога! Када горки тирании Јелински, угасивши огањ [огњем] грубим казанима и горућим гњевом, одведе на катапулт (= чекрк) и опет на својс муке - Седморо Аврамићанкине Деце.

21.    И спржи зенице очију њихових, и језике отсече, и разноразним мучењима поби их.

22.    Због којих, Божанска Правда посети и посетиће проклетога тиранина.

23.    А Аврамовска Деца са подвигоносном Мајком у хорове отаца придружени су, примивши душе чисте и бесмртне од Бога,

Којему слава у векове векова. Амин.

Прем.Сол.8,19-20