Elektronski magazin       Januar.2006

DODIR SVETLOSTI

PRIČE

KADA SI UPOZNAO ISUSA?

- nepoznati autor

Jednom je jedan covek pricao sa jednim decakom o Gospodu Isusu;

 - Kada si upoznao Gospoda Isusa, kao svog Spasitelja?

 - Tada, kad je pcela ujela moju majku. - odgovorio je decak.

 - Šta želiš time da kažeš?

 - O, rado cu vam to ispricati. - rekao je deckic, i nastavio - Moja majka mi je cesto govorila o tome šta je za mene uradio Isus na krstu. Kako je umro za moje grehe. Jednom, dok je radila u bašti, ja sam se igrao blizu nje. Ona je i tu iskoristila priliku da mi govori o Isusu. Upravo tada, dok mi je o tome pricala, doletela je do mene besna pcela i letela mi oko glave. Pošto nisam mogao da je se oslobodim, pritrcao sam kod majke i sakrio se pod njenu suknju. Majka me je još pokrila i svojim rukama, da bi me što bolje sakrila. Pcela je sela na njenu ruku - i ubola nju. Kad je osetila bol, rekla mi je :"Izadi sine moj, opasnost je prošla. Evo pcele što je htela da te ubode." Pogledao sam, i majka mi je pokazala mrtvu pcelu.

 "Ne moraš više da se plašiš. Pogledaj, ubola je mene umesto tebe." rekla mi je pokazujuci otecenu ruku.

 Onda mi je opet govorila o Isusu i njegovoj smrti za grešnike. Tada sam potpuno razumeo šta znace reci iz Pisma: "...Njegovim smo ranama isceljeni". Razumeo sam šta znaci za mene, kada je moj Spasitelj poneo sve moje grehe na svojim plecima. Nikada necu zaboraviti taj trenutak. Ne mogu ni reci koliko sam od tada srecan. Bez prestanka zahvaljujem Bogu, što je poslao Gospoda Isusa, da nade i spasi takve grešnike kao što sam bio ja. Isus je mene našao i spasio tada, kad je pcela ujela moju majku.

 Koliko ima mnogo ljudi, koji ne znaju to šta zna ovaj decak! Veruju u Isusa, veruju u njegovu smrt i uskrsnuce, a ipak se plaše smrti. Ispovedaju veru, a ipak ceo život žive u nesigurnosti. Ne poznaju blagoslov koji doživljava duša, koja je celim srcem uzverovala, da je Isus umro za njene grehe, i ustao iz mrtvih, za njeno opravdanje i spasenje.

 Kako je sa tobom, dragi citaoce?

Rajard Kipling piše svome sinu umesto  testamenta:

  Ako možeš da vidiš uništeno delo svoga zivota I bez reči da ga ponovo gradiš

  Ali bez uzdaha i protesta podneseš gubitak onoga što si dugo čekao.

  Ako možeš da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi

  Ako možeš da budeš jak, a da ipak ostaneš nežan,

  Da ne mrziš one koji tebe mrze,a da se ipak braniš i boriš,

  Ako možeš da slusaš kako tvoje reči  izvrću nevaljalci da razdraže glupake,

  I čuješ kako luda usta o tebi lažu a da sam ne kažeš ni jedne laži.

  Ako možeš da sacuvaš dostojanstvo u slavi

  Ako možeš da budeš jednostavan, i ako si savetodavac kraljeva,

  Ako možeš da voliš sve prijatelje kao braću, a da ti ni jedan od njih ne bude sve,

  Ako možeš da posmatraš, da razmišljaš i upoznaješ, a da nikad ne postaneš skeptik ili rušilac

  Ako znaš da sanjariš, a da ti san ne bude gospodar, da misliš, a da ne budeš samo maštalo.

  Ako možeš da budeš čvrst, ali nikad divalj

  Ako možeš da budeš hrabar, ali nikad neobazriv,

  Ako možeš da budeš dobar, ako mozeš da budeš pametan, a da nisi čistunac i sitničar.

  Ako možeš da zadobiješ pobedu posle poraza i da te dve varke podjednako primaš.

  Ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu kada je svi ostali izgube,

  Tada ce kraljevi, sreća i pobeda biti zauvek tvoji poslušni robovi,

  a ono što vredi više nego svi kraljevi i slave

  BIĆEŠ  ČOVEK ,SINE MOJ!

ZAGREJ ISUSA

(nepoznati autor)

1994. godine pred Božic u Rusiji u jedan domu za napuštenu decu došla je grupa hrišcana i prvi put deca su mogla da cuju o Bogu i Božicu. Deca su bila oduševljena Božicnim pricama iz Biblije, gutala su svaku rec. Na kraju su dobili bojice i papir sa zadatkom da sami nacrtaju "rodenje Isusovo" (štalica, jasle... kao što su videli na slikama).

Bio je tamo jedan decak po imenu Miša (star 6 god.), koji je nacrtao svoj neobican crtež i pokazao ga. On je nacrtao štalicu sa životinjama i jasle u kojoj su bile dve bebe. Uciteljice su bile iznenadene ovim crtežom i pitale Mišu, zašto je nacrtao dve bebe.

Mali Miša je objasnio: "Kada je Marija stavila bebu u jasle, Isus me je pogledao i pitao me da li ja imam gde da budem. Ja sam mu rekao da nemam ni mamu, ni tatu – nemam nikoga. Onda je Isus rekao da mogu da ostanem sa njime. Ali, ja sam rekao da ne mogu, jer nemam nikakav poklon da mu dam, kao što su mu donela tri kralja. Pošto je Isus ležao na slami u jaslama, i bila je zima, ponudio sam mu jedino što sam imao, pitao sam ga: "Ako dodem i legnem pored tebe da te zagrejem, da li ce to biti dobar poklon za tebe". I Isus mi je kao: "Ako me zagreješ, to ce biti najbolji poklon koji sam ikada od nekoga dobio". I tako sam ja ušao u jasle, a Isus me je pogleda i rekao da mogu tu sa Njim da ostanem zauvek."

Dok je Miša završavao svoju pricu niz njegov obraz je padala velika suza... Ovo siroce je pronašlo nekoga ko ga nikada nece ostaviti...

SEBIČNOST

(nepoznati autor)

Девојка је чекала авион у чекаоници једног великог аеродрома. Пошто је требала дуго да чека, одлучила је да купи књигу и да прекрати време до поласка авиона.

Поред књиге, купила је и пакетић кекса. Села је у чекаоницу. Поред ње била је столица са кексом, а са друге стране седео је господин, који је читао новине. Када је она узела кекс и господин је узео један кекс. Она се шокирала, али није ништа рекла.
Наставила је да чита књигу, а у себи је помислила: ма гледај ти ово, да само имам мало више храбрости, до сада бих га већ ударила. Сваки пут када је она узимала кекс и господин, који је седео поред ње, не обазирући се, узимао је кекс.

Наставили су тако, док није остао само један кекс у пакетићу. Девојка је помислила, шта ли ће сада да уради? Човек узе тај кекс и подели га на пола.

Девојка је била шокирана. Покупила је своје ствари, узела књигу и пошла у другу чекаоницу. Нашла је друго место где није било никога поред ње. Када се мало прибрала и када је прошао бес, отворила је торбу да врати књигу и у торби је видела пакетић кекса, који је био нетакнут.

Постидела се као лопов и тек тада је схватила да је кекс, исти као њен, био од господина, који је седео поред ње, али који је без шокирања, нервозе или препотенције поделио и свој последњи комад са њом, сасвим супротно од ње, која се чак осећала повређеном у сопственом поносу и осећањима.

Колико пута смо у нашем животу појели туђ кекс, а да тога нисмо били свесни и никада нећемо сазнати. Пре него што дође до брзоплетог закључка, пре него почнете да мислите лоше, погледајте са пажњом детаље. Врло често ситуација није онаква како нам изгледа на први поглед.

У животу постоји пет ствари, које не могу да се врате:

1.камен који је бачен,

2.изговорена реч,

3.пропуштена шанса,

4.време које је прошло, и

5.љубав за коју се не бори.

KUĆA OD ZLATA

(nepoznati autor)

Jedan čovek je za vreme zlatne groznice rešio da proda svu svoju imovinu da bi kupio opremu za kopanje zlata i obezbedio hranu za ovaj poduhvat. Otišao je u planine zajedno sa drugim kopačima i krenuo u potragu za zlatom. Dani su prolazili, a on nije pronašao ni trunku zlata. Prolazili su meseci i godine, on je postajao sve siromašniji i siromašniji i na kraju je ostao bez ičega. Razočaran posle svega, rešio je da ode u jedno napušteno mesto, gde su ostale prazne barake, i da tu umre. Kako se osećao veoma usamljenim na tom pustom i sumornom mestu, odlučio je da ode negde u prirodu. Stigao je do jednog potoka, koji je tekao pored divne livade do koje je bila šuma. Tu je stao i posmatrajući ovaj predivan prizor prirodne lepote koje nam je Bog podario, odlučio je da tu napravi sebi jednu malu kućicu. Kako je bilo toplo vreme, iskopao je rupu pored potoka i počeo da pravi cigle od te zemlje i da ih suši na suncu. Od njih je kasnije sagradio malu kućicu na sred poljane. Došla je zima, a on je, onako izmoren i razočaran, umro od gladi i hladnoće. Od tada je prošlo puno vremena i jedan mladi bračni par je rešio da kupi taj plac i sagradi na njemu kuću, jer im se jako sviđao predeo. Sagradili su kuću, ali im je smetala ta neugledna kućica na sred livade, pa su rešili da je sruše. Kada su počeli da je ruše, primetili su da u ciglama nešto svetluca na suncu. Odneli su ciglu na analizu i ustanovili da je razlog tome zlato. Mesto odakle je vađena zemlja za te cigle je bilo bogato nalazište zlata. Na tom mestu je kasnije otvoren jedan od najvećih rudnika zlata. Zamislite koliko jedan čovek može da bude slep pored očiju i ne vidi bogatstvo koje tako dugo traži. Čovek je umro od gladi u kući od zlata.

                      Zato vas molim da i vi ne budete slepi. Otvorite oči! Pogledajte oko sebe! Pogledajte svu tu divnu lepotu koju je Božija ruka stvorila samo za vas. Nemojte da dozvolite sebi da propustite da uzmete bogatstvo, koje nam svima Bog besplatno nudi.  Molim vas, otvorite oči i uši, poslušajte savet Isusa Hrista i primite ga u svoje srce. A on će vam podariti najveća bogatstva, večni mir, večnu ljubav i večan život. Zato izaberi jedini, pravi i istiniti put Isusa Hrista!

NISAM DAO NIŠTA
(nepoznati autor)

Na obali mora, stajao je jedan čovek. Njegovo srce je bilo sretno. Posmatrao je brod koji je isplovljavao iz obližnje luke, zauzimajući polako svoj kurs prema istoku - Orijentu. Pored njega je stajao jedan drugi čovek i, takođe, gledao u pravcu broda, sa očima punih suza, koje su tekle niz njegovo staro izborano lice. Na njegovom licu nije se očitovala tuga već radost, njegove suze nisu bile suze žalosti, već suze radosti. Čovek, ga malo promotri, priđe mu i zapita ga radoznalo: "Zašto plačete, gospodine?" Starac odgovori, ne spuštajući pogled s broda: "Pogledajte taj brod, koji odlazi na daleki orijent, u njemu je moja ćerka jedinica. Ona odlazi u misiju. Tamo će propovedati evanđelje izgubljenima." To čuvši, čovek obori pogled i tiho zaplaka. "Šta vam je, zašto plačete?" Upita tiho starac. "Mislio sam da sam ja dao tako puno Bogu a sada znam da nisam dao ništa... taj brod nosi moj poklon od milion dolara za misijske potrebe na Orijentu... bio sam ponosan da sam dao tako puno, ali sada kada vidim šta ste vi dali... ja nisam dao ništa..."

MRTVA CRKVA
(nepoznati autor)

U jednu malu varošicu došao je novi pastir. Odmah je odlučio, da u prvih pet dana obilazi domove i porodice, da bi se predstavio varošanima pozivajući ih na njegovo prvo bogosluženje koje će održati u nedelju.

Kada je nedelja došla, crkva je bila potpuno prazna. Niko nije došao. Onda je pastir odlučio da u lokalne novine stavi oglas. U oglasu je pisalo: "Zbog smrti crkve u našem gradu, svako od nas je dužan da prisustvuje njenoj sahrani. Sahrana će se obaviti u nedelju, posle podne. Pružimo našoj crkvi pristojnu hrišćansku sahranu."

U nedelju posle podne veliko mnoštvo znatiželjnog sveta okupilo se na "sahrani". Ispred propovedaonice u crkvi nalazio se, jedan zatvoren mrtvački sanduk okružen cvećem. Kada je pastir održao svoju malu propoved, uobičajnu za ovakve prilike, otvorio je sanduk i pozvao zajednicu, da priđu i odaju poslednju počast njihovoj preminuloj crkvi.

Ljudi su bili veoma znatiželjni, da vide šta je u sanduku, tj. Kako izgleda leš "mrtve crkve", pa su počeli da ustaju i u redu prilazili sanduku. Čim je pogledao u sanduk, svaki "ožalošćeni", brzo je odvraćao svoj pogled i pognute glave, i sa osećajem krivice bi odlazio.

Pastir je u sanduk postavio veliko ogledalo, u kome je svako mogao da vidi svoj lik.

ŠTA AKO?
(nepoznati autor)

Šta ako danas, Bog ne bi nalazio vremena da nas blagoslovi, jer mi danas nismo našli vremena za molitvu?

Šta ako bi on odlučio, da nas više ne vodi, jer nismo imali volje da ga sledimo danas?

Šta ako bi Bog zabranio cveću da cveta, jer smo gunđali zato što danas pada kiša?

Šta ako bi Bog uzeo od nas Bibliju, jer nismo imali volje i vremena da je čitamo danas?

Šta ako bi Bog prestao da nam govori, jer nismo slušali njegovog glasnika danas?

Šta ako bi Bog zatvorio vrata crkve, jer mi danas nismo otvorili vrata našeg srca za Njega?

Šta ako bi Bog prestao da nas voli i brine se o nama, jer smo odustali da volimo i brinemo danas o drugima?

Šta ako bi Bog na naše molitve odgovorio na isti način, kako mi odgovaramo na Njegov poziv u službu danas?

Šta bi bilo kada bi Bog prestao da bude strpljiv, i počeo bi da se ophodi prema nama onako kako se mi ophodimo danas prema drugima?

Šta bi onda sa nama bilo danas?

     POČETNA STRANA  klikni

      Sva pitanja i predloge o sajtu, svoje radove koje želite da se objave šaljite na adresu: [email protected] ili felix@024wifi.net