“Napred Cveto, samo napred! Gde ti pevaš, tu smo mi! Nikad nećeš biti sama-mi smo tvoji fanovi”. Ovako su učenici i profesori Gimnazije “Isidora Sekulić” juče preko knjige obaveštenja koja je kružila od razreda do razreda, čestitali njihovoj učenici Cveti Majtanović pobedu na “Idolu” i 18. rođendan. Iako je rano ujutru stigla u Novi Sad , nije joj bilo teško da dođe u školu i podeli radost s drugarima. Strpljivo je pozirala fotoreporterima, razgovarala s novinarima, a na pitanje da li joj je već dosta medija, odgovara da joj nije teško i da je navikla, a kroz šalu dodaje: “Ma ko me pita”.
Kaže da je pored glasa, stasa i harizme, koji su potrebni da bi se stiglo do finala “Idola”, važno imati dobre prijatelje i profesore koji su pokazali izuzetno razumevanje. Od profesora je očekivala da će joj pravdati časove, ali ne i toliko angažovanje i zahvalna im je na tome.
Uz Cvetu je u “ Sava centru” bila većina njenih drugova i drugarica, a oni koji nisu uspeli da dobiju kartu bodrili su je uz male ekrane, šaljući SMS poruke. Marko Buiša, drug iz razreda kaže da su za Cvetu navijali od samog početka, a kako je takmičenje odmicalo tako su i njihove aktivnosti bile sve obimnije. Lepili su postere po gradu, zagovarali glasanje, organizovali razne akcije u Novom Sadu i Beogradu. Na pitanje koliko su na dan finala poslali SMS poruka za Cvetu, u razredu u glas odgovaraju “bezbroj”. Marko kaže da je on sam poslao preko 80.
Kao prava zvezda, Cveta je imala svoje menadžerke koje su sebe nazvale “Cvetine gotivne menadžerke”. Maja Kovačević je jedna od njih i kaže da joj posao nije bio nimalo lak. Biti menadžerka znači ne spavati, reklamirati, animirati ljude da za idola izaberu Cvetu, pregovarati s profesorima.
Juče je u Gimnaziji “Isidora Sekulić” bila posebna, slavljenička atmosfera. Svoju radost zbog Cvetine pobede učenici su iskazali u knjizi obaveštenja u kojoj još piše: “Živimo, radimo i vaspitani smo da se radujemo uspehu svakog mladog čoveka, a kako ne bismo tek kada je naše gore list. Učenici trećeg 4 razreda Cveti Majtanović, upućujemo najsrdačnije čestitke, ponosni na ono što je do sada uradila... Istovremeno, naslućujemo nove, zajedničke radosti i obećavamo iskrenu podršku”. I na kraju, svi Cvetini drugari kažu da ih raduje što je ista kao i pre takmičenja, da se nimalo nije promenila i da znaju da će takva i ostati.

N. V. Maksimović