Njihov posao je jedinica mere za stres. Iako su moćni jer u svojim rukama drže karijere mnogih zvezda, život im je uvek u senci slave njihovih klijenata. Kako izgleda biti estradni, odnosno, umetnički menadžer, kod nas i u svetu, istražili smo na primeru superatraktivne Nataše Bekvalac, megazvezde Gorana Bregovića i idola kome se smeši svetska slava - Cvete Majtanović

Štreber i profesionalac

Iako ne priznaje idole u svom poslu, Aleksandra Savic radi za jednog - prvog srpskog "idola" kojeg je izglasala publika, Cvetu Majtanovic! Ovu šansu joj je ukazao Nebojša Karic, izvršni producent projekta "Idol" na našim prostorima. "Odlicna si u ovom poslu", rekao joj je."Hajde da radiš kao Cvetin menadžer."

- Ja sam onda okrenula Cvetu i zakazala jojj sastanak. Ona se raspitala o meni kakva sam, a Dejan Pantelic, voditelj "Idola" joj je rekao:"Ona ti je štreber, profesionalac do bola. Kad uzme tefter, sve ce da ti bude po satnici."

I tako i bi!

Aleksandra je rodena na Dorcolu. Odrasla je uz muziku "Ekatarine Velike", govori cetiri jezika i preferira urbani puls grada. Iako je bila zaljubljena u biologiju, nekako je skrenula u menadžerske vode i ušla u projekat "Idola" još od inicijalne ideje da ovo takmicenje stigne na neku našu televiziju. Zahvaljujuci dobrom poznavanju jezika bila je glavni posrednik u komunikaciji sa vlasnicima licence.

- Posle svake emisije materijal je išao na njihovu procenu. Dolazili su supervizori, a mi smo se trudili da ostavimo najbolji moguci utisak i da im pokažemo da znamo da radimo posao. S obzirom na to gde živimo, sve je duplo teže, od dobijanja dozvola, do sklapanja ugovora. Ali, zato je nagrada bila duplo veca. Citava ekipa BK TV koja je radila na ovom projektu pobrala je sve lovorike - ponosna je Aleksandra.

"Idol" je zarazio citav svet, a Aleksandra misli da je njegova najveca atrakcija u tome što se do pobednika dolazi iskljucivo velikim trudom i kvalitetom, bez protežiranja i veza.

- Dok je trajalo takmicenje, svi su ga cestto poredili sa filmom "I konje ubijaju, zar ne", zbog surovosti u eliminaciji. Ali, tu nema emocija, to je posao. Uostalom, život je inace surov, to shvatiš cim ujutro otvoriš oci - iskusna je Aleksandra.

Buduci da je Cveta Majtanovic, uprkos vec velikoj popularnosti, ipak samo jedna obicna tinejdžerka iz Novog Sada, Aleksandrin posao je nešto specificniji.

- Ja se trudim da Cveti olakšam život. Ja ssam prva osoba na koju neko naide kad želi da stupi u kontakt sa njom. Pošto Cveta još ide u školu i treba da ima dosta slobodnog i kreativnog vremena, dostupna sam za nju 24 sata dnevno. To je jedini nacin na koji možemo da funkcionišemo - kaže Aleksandra.

Trka kroz voz

Cveta i Aleksandra su u maju bile u Londonu gde su se upoznale sa ljudima iz "Freementala", vlasnicima licence "Idola", a bile su i u poseti menadžerskoj kuci "Nighteen" koja je nekada saradivala sa zvezdama popa Eni Lenoks i "Spajs girlsa" i koja zvanicno odobrava menadžere regionalnih "idola". Aleksandra je, naravno, prošla test, i dobila zvanicnu potvrdu da radi za Cvetu. Usput, nije se, priznaje, libila da ih pita kako se prave nove zvezde.

- Ovde kod nas postoje tri prave zvezde - ZZdravko Colic, Ceca i Vlado Georgiev. Poredala sam ih po stažu. Mislim da se niko od njih nije iskompromitovao. Dostici tako nešto i prestici vrlo je teško - smatra Aleksandra.

Kao Cvetin menadžer, Aleksandra tvrdi da nema uzore, zalaže se za originalnost i autenticnost u poslu.

- Ima mnogo ljudi koji dobro rade ovaj posaao i ciji nacin rada poštujem. Ipak, ni na kog se ne ugledam. Ovo je zahtevan posao i što se mene tice, nije u pitanju novac. Rec je o necemu vecem, a to je uspostavljanje novih pravila igre - kaže Aleksandra.

Cveta Majtanovic, koja uveliko priprema prvi album i sprema se da publiku iznenadi novim zvukom, ocenjuje svoju saradnju sa Aleksandrom kao "više nego korektnu".

- Zanimljivo je da ni naša saradnja, ni našši planovi i želje, ne podsecaju na klasican odnos klijent-menadžer. Možda je razlog tome cinjenica da smo obe vrlo ambiciozne - misli Cveta.

Cveta i Aleksandra obecavaju da ce njihov zajednicki rad izazvati "tektonske poremecaje" na domacoj muzickoj sceni, a i šire. U meduvremenu dosta putuju, i, naravno, svašta preturaju preko glave. Ono što sledi je jedna anegdota sa putovanja po Poljskoj i to u originalnoj Cvetinoj verziji, onako kako samo ona ume da isprica:

- Gdanjsk, povratak za Varšavu. Prevozno srredstvo - voz. Sve pocinje Aleksandrinim paranoisanjem kad je videla da voz ne stiže pre vremena (pošto ona uvek porani, a i na mene je prebacila taj sindrom), a komentari su bili: "Jao, Cvetanka, ima da ostanemo ovde zauvek! Pa šta cemo ako..." Konacno - voz koji ide za Varšavu. Spasene smo! Ulecemo u vagon, trcimo kao poludele, ali kad je trebalo naci mesto, nešto ne štima. Shvatamo da smo ušle u pogrešan vagon i da treba da se vratimo skrooooz napred. Sve sa stvarima kroz one beskrajno dugacke hodnike. Ja, naravno, ponela ceo ormar od kuce, lomim se, zapinjem kod svakih vrata, a ona se smeje. Da mi nije bilo onih stvari, zadavila bih je. I kad smo konacno stigle do cilja, u našem kupeu leži covek, izuo se i sve sa pocepanim carapama ispružio se preko svih sedišta i - spava! Srecom, našle smo slobodan kupe i to u prvoj klasi i nastavile mirno put do Varšave.


B. GAJIC i I. MARICA