Transseksuanost

Transseksualna je osoba koja se oseca, veruje da je zarobljen/a u telu suprotnog pola. Ovo stanje je takodje poznato kao gender disphoria, u znacenju nesreca ili nezadovoljstvo zbog svog pola. Transseksualci su kandidati za operaciju promene pola, koja je otpocela sa slucajem Christine Jorgenson. Termin "transseksualan" koristi se i za period pre i posle operacije. Postoje dve vrste transeksualaca: osobe u telima muskarca koje misle da su zene (male-to-female transsexuals) i osobe u telima zena koje misle da su muskarci (female-to-male transsexuals). Muski ka zenskom transseksualci su skloniji trazenju pomoci i cesce se podlezu operacijama (Abramowitz, 1986), delom zato sto su operacije u tim slucajevima lakse. Imajuci na umu razliku izmedju pola i roda, vazno je primetiti da transseksualizam nije problem seksualnog ponasanja, vec roda i rodnog identiteta. To znaci da transseksualna osoba nije preokupirana nekom posebnom vrstom seksualnog ponasanja, vec pre zeljom da bude zena ako je njeno telo musko. Operacija promene pola Operacija promene pola je kompleksna i sastoji se od nekoliko faza.
Prvi korak u procesu je veoma pazljivo savetovanje i psihijatrijska evaluacija. Veoma je vazno utvrditi da li je osoba zaista transseksualna, odnosno, da li se njen rodni identitet ne slaze sa njenim polom. Neki ljudi pogrskom traze promenu pola. Sizofrenicari ponekada pokazuju takvu konfuziju sa rodnim identitetom, koja moze biti pogresno protumacena kao transseksualizam.
Sledeci korak je hormonalna terapija. Muskom ka zenskom transseksualcu daje se estrogen koji mora uzimati do kraja zivota. Estrogen postepeno dovodi do procesa nekakve feminizacije. Grudi se povecaju. Model raspodele masti u organizmu postaje zenski; kukovi se zaobljuju. Celavost, ako je pocela, tada prestaje. Lucenja prostate nestaju, i konacno nestaje i ejakulacija. Erekcije postaju sve redje i redje, fenomen kojim su transseksualci zadovoljni, posto one podsecaju na nezeljeni penis. Zenskom ka muskom transseksualcu daju se androgeni, koji dovode do postepene maskulinizacije. Moze se razviti brada. Glas se produbljuje. Model raspodele masti u organizmu postaje muski. Klitoris se povecava, mada ni blizu velicini penisa, i postaje erektilniji. Struktura karlicne kosti, naravno, ne moze promeniti oblik, kao sto ni grudi ne nestaju, osim putem operacije.
Sledeca faza je "test pravog zivota" kada se od osobe zahteva da zivi kao clan novog roda u periodu od godinu do dve. Ovo se radi da bi se proverilo da li je osoba u mogucnosti da se prilagodi ulogama novog roda; jos jednom je ideja da se proveri da se osoba nece kajati kada jednom izvrsi operaciju. Neki transseksualci, cak i bez konsultacija doktora, spontano ulaze u tu "travestit" fazu u svojim naporima da postanu zene.
Poslednji korak je sama operacija. Kada su u pitanju muski ka zenskim transseksualcima penis i testisi se uklanjaju, ali bez prekidanja cula osecaja na penisu. Spoljasnji polni organi se onda rekonstruisu da izgledaju sto vise mogu kao zenski. Zatim se konstruise vestacka vagina duboka duboka 15 do 20 santimetara. Ona je oivicena kozom penisa tako da bi imala nervne zavrsetke koji mogu odgovarati na seksualnu stimulaciju. Sest meseci posle toga vagina mora biti prosirena plasticnom spravom da ne bi zarasla. I druge kozmeticke operacije mogu biti uradjenje, kao sto je uklanjanje Adamove jabucice.
Operacija od zenskog roda ka muskom je mnogo slozenija i generalno, mnogo manje uspesna. Penis i testisi su konstruisani od tkiva iz genitalnog predela. Penis, na zalost, nema erektivni kapacitet; u nekim slucajevima se ugradjuje kruta silikonska guma, tako da penis moze ulaziti u vaginu, i na taj nacin se omogucava koitus.

Definitivan uzrok transseksualizma nije poznat. Jedna od spekulacija je da je to mozda dug nekom prenatalnom izlaganju hormonima pogresnog roda, sto je izazvalo drugaciju mozdanu diferencijaciju. Dve studije su proucavale nivo hormona kod transseksualaca pre operacije promene pola, jedna kod transseksualaca od muskih ka zenskim, a druga kod zenskih ka muskim (J. R. Jones, 1972; Migeon et al., 1968). Obe studije su pokazale da je nivo hormona u normalnim okvirima "originalnog" pola (ne pola koji zele da postanu), sto sugerise da transseksualizam nije rezultat hormonalnog inbalansa. Jedna od ideja je da je transseksualizam rezultat rane socijalizacije i ucenja. Muski ka zenskim transseksualcima su mnogo cesci od zenskih ka muskim u razmeri 3:1 (Abramovitz, 1986; Green, 1975).

Druga pitanja

Fenomen transseksualnosti otvara brojna psiholoska, zakonska i eticka pitanja u svakom drustvu. Slucaj koji je privukao paznju bio je slucaj Dr Renee Richards, bivseg Richarda Raskinda, lekara koji je promenio pol u zenski. Kada je bio muskarac, bio je uspesni igrac tenisa. 1976 ona je pokusala da ucestvuje na zenskom teniskom turniru. Igracice su, medjutim, protestvovale da ona nije zensko, a ona je odgovarala da jeste. Zvanicnici su odlucili da uzmu bris iz usta i da na taj nacin odrede pol. Test je ispituje genetski pol posto odredjuje da li je hromozom XX ili XY. Dr Richards je protestvovala protiv testa koji nije bio prikladan da se primeni na njoj: ona je psiholoski zena, ima zenske polne organe, i drustveno funkcionise kao zena - ona je to smatrala prikladim kriterijumima. Ipak, ona je imala musku karlicu i maskulinu strukturu skeleta. Vazno pitanje koje se tada otvorilo je: Sta treba da bude kriterijum za odredjivanje roda kod jedne osobe? Da li to treba da bude hromozomski rod (XX ili XY) koji se testira brisom iz usta? Da li rod treba da se odredjuje prema spoljasnjim polnim organima? Ili je u pitanju psiholoski rodni identitet? Sledeci problem koji nastaje je klasificiranje seksualnog ponasanja transseksualaca. Na primer, mnogi transseksualci od muskih ka zenskim vise vole da imaju seks sa muskarcima, i pre operacije pola. Da li je to ponasanje homoseksualno (ono jeste izmedju dva muskarca), ili je heteroseksualno (zato sto jedan od njih dvojice misli da je zena)? Ili je ponasanje homoseksualno pre operacije, a heteroseksualno posle?

 

Understanding Human Sexuality, J.S.Hyde