Seksualna edukacija

Deca su radoznala kada je u pitanju seks. To je potpuno normalno i dobro, jer ih motivise da saznaju. Jedini problem je sto odrasli cesto ne znaju sta treba da rade po tom pitanju.
Tako mnoga deca ne dobijaju nikakvu edukaciju kada je u pitanju seks u porodici. To jest, dobijaju ga na ulici, a rezultat je velika kolicina pogresnih informacija koja cesto donosi puno problema.
Istrazivanja u razlicitim zemljama pokazuju da vecina roditelja zeli da njihova deca o seksu uce u skoli. Medjutim, seksualna edukacija je cesto predmet polemika.
Neki ljudi se protive seksualnoj edukaciji uglavnom navodeci da to vodi uzasnim posledicama, posebno povecanju predbracnog seksa i promiskuiteta. Medjutim, istrazivanja pokazuju sasvim drugaciju situaciju.
Rezultati istrazivanja, koje je obuhvatilo 1177 studenata u SAD-u koji su pitani o trenutnom seksualnom ponasanju i prethodnim izvorima informacija o seksu(Spanier, 1976, 1977), pokazuju da seksualna edukacija u skolama ima malo efekta na predbracne seksualne aktivnosti; tekuci faktori - kao sto su modeli zabavljanja sa partnerima - cini se da imaju mnogo vazniji uticaj. Jos jedno istrazivanje, iz 1987. (Eisen&Zellman) pokazuje da nema dokaza za konstataciju da seksualna edukacija podstice predbracna seksualna eksperimentisanja.
Seksualna edukacija je u mnogim zemljama jos uvek predmet diskusije, a u nekim drugim (poput Jugoslavije) nema nikakav status, o njoj se jednostavno ne govori.

Svrha seksualne edukacije

Jedna od najaktivnijih grupa za promovisanje kvalitetne seksualne edukacije SIECUS (Sex Information and Education Counsil of the United States) kako u SAD-u tako i u ostalim zemljama sveta je pokusala da sazme osnovne ciljeve seksualne edukacije:

1. Informacije - obezbedjivanje tacnih informacija o ljudskoj seksualnosti koje ukljucuju: rast i razvoj, ljudsku reprodukciju, anatomiju, psihologiju, masturbaciju, porodicni zivot, trudnocu, radjanje dece, roditeljstvo, seksuali odgovor, seksualnu orjentaciju, kontracepciju, abortus, seksualno nasilje, HIV/AIDS i druge seksualno prenosive bolesti
.
2. Stavovi, vrednosti i razumevanje - stvaranje mogucnosti za mlade ljude da pitaju, istrazuju, i procenjuju svoje seksualne stavove u cilju razvoja licnih vrednosti, povecanja samopostovanja, razvoja razumevanja kada su u pogledu veze sa clanovima oba pola, i razumevanje njihovih obaveza i odgovornosti prema drugima.

3. Osnosi i medjuljudske vestine - poma ganje mladim ljudima u razvijanju medjuljudskih vestina, koje ukljucuju komunikaciju, odlucivanje, samopouzdanje, i vestinu odbijanja vrsnjaka, kao i mogucnost stvaranja zadovoljavajuce veze. Program za seksualnu edukaciju trebalo bi da pripremi mlade ljude za efektivno razumevanje njihove seksualnosti i kreativno formiranje uloga odraslih. Ovo bi ukljucivalo pomaganje mladim ljudima da razviju kapacitet za brigu, podrsku, neprinudnu i obostrano prijatnu intimnu i seksualnu vezu.

4. Odgovornost - pomaganje mladim ljudima u uvezbavanju odgovornosti kada su u pitanju seksualne veze, ukljucujuci i vestinu apstinencije, kao i kako se odupreti pritiscima za prerano ukljucivanje u seksualne odnose, zatim podsticanje u koriscenju kontracepcije i drugih mera seksualne zastite. Seksualna edukacija trebalo bi biti centralna komponenta programa napravljenih da smanje zdravstvene probleme povezane sa seksualnocu, ukljucujuci i adolescentske trudnoce, seksualno prenosive bolesti, HIV infekciju, i seksualno zlostavljanje.

Edukator

Edukator pre svega mora biti dobro obrazovan/a po pitanju seksualnosti. Najvaznije kvalifikacije su dobro osnovno znanje, volja da se prizna kada se odgovor ne zna, i strpljenje da se stvari pretraze (i znanje gde da se trazi). Podjednako je vazna komfornost edukatora kada su u pitanju seksualne teme. Roditelji i odrasli, na primer, cak i kada dobrovoljno daju deci tacne informacije o seksu, mogu ipak preneti negativne stavove posto postaju anksiozni ili pocrvene dok odgovaraju na decija pitanja, ili zato sto koriste eufemizme radije nego direktne seksualne termine. Stoga je za edukatora je narocito bitno da se oseca opusteno i komforno kada razgovara o seksu. Neki edukatori su prosto takvi, ali mnogi jednostavno nauce taj stav.
Dobar edukator je takodje i dobar slusalac koji moze iz postavljenog pitanja da proceni sta dete zna ili da razume sta dete zaista zeli da zna kada postavlja pitanje.

Sta uciti u koje doba?

Seksualna edukacija nije nesto sto se moze odraditi tokom jednonedeljnog kursa u petom razredu. Kao i ucenje matematike, edukacija mora poceti kada su deca mala. Oni bi trebalo da nauce prvo jednostavne koncepte, da bi kako rastu napredovali ka tezim.
Sta predavati u kojim godinama zavisi od decijeg seksualnog ponasanja, seksualnog znanja i seksualnih interesa u tim godinama. Mali broj istrazivaca je proucavao decija seksualna saznanja u razlicitim fazama (Kreitler, Bernstein&Cowan).

Decija pitanja o seksu

Decije znanje i interesovanja za seks se reflektuju kroz pitanja koja postavljaju. U studiji decijih pitanja o seksu, pokazalo se da se mnoga pitanja postavljaju oko pete godine, u vreme kad deca generalno postavljaju pitanja. Decaci imaju tendenciju da opet postavljaju puno pitanja oko devete godine, a devojcice oko devete i trinaeste (Byler, 1969). Polja seksualne radoznalosti bila su (od najcesceg): poreklo beba, dolazak druge bebe, rast u stomaku, proces rodjenja, organi i funkcije tela, fizicke rodne razlike, veza oca sa reprodukcijom, i brak.
Vazno je da nastavni plan za seksualnu edukaciju koji se obraca odredjenoj starosnoj grupi treba da sadrzi odgovore na pitanja te strosne grupe, a ne one o kojima jos nisu razmisljali ili one koje vec znaju.