Menstruacija

Menstrualni ciklus je regulisan promenom nivoa seksualnih hormona koji proizvode izvesne promene u jajnicima i materici. Hormonski ciklus je regulisan pomocu negativne povratne sprege.
Ljudska vrsta je skoro jedinstvena po menstrualnom ciklusu medju svim ostalim vrstama. Samo malo drugih sisara (kobile i psi) imaju estrogeni ciklus. Postoji nekoliko razlika izmedju estrogenog i menstrualnog ciklusa. Prvo, zivotinje sa estrogenim ciklusom nemaju menstruaciju (ili nema krvarenja ili su to neznatne rozikaste tackice). Drugo, vreme ovulacije u odnosu na krvarenje (ako ono uopste postoji) je razlicito u svakom ciklusu. Kod zivotinja ovulacija se dogadja dok je zivotinja u "teranju". Kuje ovuliraju u vreme krvarenja. U menstrualnom ciklusu ovulacija se dogadja oko sredine izmedju dva perioda menstruacije. Treca razlika je sto zenke sa estrogenim ciklusom imaju seksualne aktivnosti samo kada su u teranju, a to je za vreme ovulacije. Zene sa menstrualnim ciklusom su u mogucnosti da imaju seksualne aktivnosti sve vreme.

Faze menstrualnog ciklusa

Menstrualni ciklus ima cetiri faze, a svaku karakterise set hormonalnih promena kao i promena u jajnicima i materici. Posto je menstruaciju najlakse videti postoji pokusaj da se nazove prvom fazom menstrualnog ciklusa - bioloski, to je zapravo poslednja faza (iako se u odbrojavanju mestrualnog ciklusa prvi dan racuna od prvog dana menstruacije, posto je on najjace vidljiv).

1. folikularna faza

Ponekad se naziva i proliferativna faza ili preovulatorna faza. Na pocetku ove faze hipofiza luci relativno visok nivo hormona FSH (follicle-stimulative hormone). Funkcija FSH je da stimulise folikule u jajnicima. Na pocetku folikularne faze ovaj hormon daje signal folikulu (povremeno vise od jednom) da pocne da zri i da stvori jaje. U isto vreme folikul luci estrogen. Kako jaje sazreva, pomera se blize folikulu, prema povrsini jajnika.

2. ovulacija

Druga faza ciklusa je ovulacija, u kojo se folikularne kesice otvaraju oslobadjajuci zrelo jaje. Do ovog vremena estrogen je podignut na visok nivo, cime se zaustavlja proizvodnja FSH. Visok nivo estrogena takodje stimulise hipotalamus da proizvede Gn-Rh sto uzrokuje da hipofiza pocne da proizvodi LH (luteinizing hormone). Talasi hormona FSH i LH izazivaju ovulaciju.

3. lutealna faza

treca faza se ponekad zove i postovularna faza. Posto se jaje oslobodi, folikul pod stimulacijom LH se pretvara u zlezdanu masu celija koja se naziva corpus luteum (corpus luteum na latinskom znaci zuto telo, naziv je dat zato sto je masa celija zuckasta u svojo pozadini). Corpus luteum proizvodi progesteron, tako se nivo progesterona podize za vreme lutealne faze. A visok nivo progesterona zaustavlja hipofizno lucenje LH. Kako nivo LH opada corpus luteum se degenerise. Tako proizvodnja corpus luteuma vodi do njegove sopstvene destrukcije. A sa ovom degeneracijom dolazi do naglog opadanja nivoa estrogena i progesterona na kraju lutealne faze. Pali nivo estrogena stimulise hipofizu da pocne da proizvodi FSH i da ceo ciklus pocne ponovo.

4. menstruacija

Cetvrta faza ciklusa je menstruacija izazvana naglim opadanjem nivoa progesterona i estrogena na kraju lutealne faze. Menstruacija je izlucivanje unutrasnje obloge materice (endometriuma), koje izlazi napolje kroz glic materice i vaginu. Za vreme ove faze estrogen i progesteron su na niskom nivou, a nivo FSH se polako podize.

Materica kroz menstrualni ciklus

Dok jajnici i endokrini sistem prolaze kroz cetiri faze, za vreme prve ili folikularne faze, visok nivo estrogena stimulise endometrium materice da raste i deblja i zlezde koje luce supstance koje ce eventualno da hrane embrion. Za vreme lutealne faze, progesteron koga luci corpus luteum stimulise zleze ednometriuma da pocne da luci supstance za ishranu embriona. Ako je jaje oplodjeno, oko sest dana nakon ovulacije jaje stize u matericu koja je pripremljena za njegovo odrzavanje.
Corpus luteum ce nastaviti da proizvodi progesteron i estrogen jos 10 do 12 dana. Ako se oplodnja nije dogodila proizvodnja hormona naglo opada na kraju ovog perioda. Posto posteljica materice nije uspostavljena ona se skida, rezultirajuci menstruacijom. Odmah nakon toga nova posteljica pocinje da e formira u sledecoj folikularnoj fazi. Menstrualna tecnost je kombinacija krvi (od endometriuma), mrtve celije i sluz grlica materice i vagine. Tokom celog trajanja menstruacije oslobodi se oko 4 kafene kasicice tecnosti.

Duzina i trajanje ciklusa

Duzina i trajanje ciklusa zavisi od zene do zene i od ciklusa do ciklusa. Generalno od 20 do 30 pa i 40 dana smatra se normalnim. Prosek je 28 dana, ali ovaj broj je nekako dobio mnogo veci znacaj nego sto zasluzuje. Postoje, dakle, enormne varijacije od jedne zene do druge u proseku trajanja ciklusa, a i kod jedne zene mogu postojati znacajne varijacije u duzini od jednog ciklusa do drugog. Menstruacija traje oko 4-5 dana. Folikularna faza traje od 5 do 13 dana. Ovulacija se dogadja cetrnaestog dana, a lutealna faza traje od 15 dana do pocetka menstruacije. U menstruacijama koje traju krace ili duze od 28 dana lutealna faza je relativno konstantna. Folikularna faza je varijabilne duzine. Tako na primer, ako zena ima ciklus od 44 dana, ona ovulira oko 30 dana a ako ima ciklus od 22 dana ovulira oko 8. Neke zene su prijavile da su mogle da osete ovulaciju, fenomen se zove Mittelschmertz (Srednja bol). Osecaj je opisan kao grcevi sa jedne ili obe strane donjeg stomaka i traje jedan dan.
Ovulacija se ne dogajda u svakom menstrualnom ciklusu. Sto znaci da menstruacija moze poceti i bez ovulacije. Anovulatorni ciklus se dogodi jedanput ili dvaput godisnje kod zena u dvadesetim i tridesetim, a prilicno je uobicajen kod devojaka za vreme puberteta i kod zena za vreme menopauze.

Druge ciklicne promene

Druge dve fizioloske promene koje teku zajedno sa menstrualnim ciklusom su ciklus lucenja grlica materice i ciklus bazicne telesne temperature. Grlic materice sadrzi zlezde koje luce sluz kroz menstrualni ciklus. Jedna od funkcija sluzi je da zastiti grlic od moguceg ulaska bakterija u toku menstruacije. Ove zlezde odgovaraju na promene nivoa estrogena za vreme ciklusa. Dok se estrogen povecava na pocetku novog ciklusa, sluz je alkalna gusta i lepljiva. Kada pocne produkcija LH, preoulacije, matericna sluz se jos vise menja. Postaje alkalnija, redja i vodenija. Posle ovulacije sluz se vraca u prethodno lepljivo, manje alkalno stanje. Bazicna telesna temperatura kod zene takodje varira po fazama menstrualnog ciklusa. U osnovi model je sledeci: za vreme folikularne faze temperatura je niska i moze opasti na dan ovulacije, dok nakon ovulacije primetno raste, i nastavlja da bude visa do kraja ciklusa. Progesteron povecava telesnu temperaturu, pa je temperatura za vreme lutealne faze posledica povecanog progesterona za vreme tog perioda. Menstrualni problemi Najcesci menstrualni problem je dismenoreja (bolna menstruacija). Frekvencija i jacina bola variraju od zene do zene i od ciklusa do ciklusa. Najcesci su bolovi u karlici, zatim glavobolja, bol u ledjima, muka i osecaj pritiska u karlici. Iako tacan uzrok dismenoreje nije poznat, vodeca teorija danas ukljucuje prostaglandis, supstance nalik hormonima koje proizvode mnoga tkiva u organizmu, ukljucujuci i oblogu materice (Budoff 1980). Prostaglandis moze izazvati da se misici grce i moze uticati na velicinu krvnih sudova. Zene sa jakim menstrualnim bolovima imaju neobicno visok nivo prostaglandisa. Visok nivo uzrokuje jake matericne kontrakcije. Prostaglandis takodje moze izazvati vecu osetljivost na nervnim zavrsecima. Kombinacija kontrakcija materice, nedostatka kiseonika i povecane nervne osetljivosti proizvodi menstrualne bolove. Aspirin se pojavljuje kao najbolji lek protiv menstrualnih bolova. Vezbanje i dobra forma takodje mogu pomoci (Golub, 1992). Masters i Johnson su preporucivali masturbaciju. U fizioloskom smislu neugodnost, pritisak i naduvenost rezultat su karlicnog edema (pretrpanost tecnoscu u karlicnoj regiji). Za vreme seksualnog uzbudjenja i orgazma, navala krvi (kongestija) se u karlici povecava. Posle orgazma krv se rastace. Tako orgazam, bilo da je proizvod masturbacije ili nekog drugog sredstva, moze pomoci u olaksanju od karlicnog edema koje izaziva menstrualne neugodnosti. Amenoreja je drugi menstrualni problem, i oznacava odsustvo menstruacije. Naziva se primarna amenoreja ako devojka nije dobila menstruaciju do svoje 18 godine i sekundarna amenoreja ako je imala makar jedan ciklus. Amenoreja je simptom neplodnosti. Neki uzroci amenoreje ukljucuju kongentialne defekte reproduktivnog sistema, hormonalne imbalanse, ciste ili tumore, bolesti, stres i emocionalne faktore povezane sa pubertetom. Drugi aspekti menstrualnog ciklusa R. T. Frank je 1935. godine skovao sintagmu predmenstrualna tenzija oznacavajuci promene raspolozenja koji se mogu dogoditi za vreme tri ili cetiri dana neposredno pred pocetak menstruacije. Simptomi predmenstrualne tenzije ukljucuju depresiju, uznemirenost, iritabilnost, zamor, glavobolje, i nisko samopostovanje. Od kada je Frank uveo ovu sintagmu pocelo je da se skuplja puno podataka o raspolozenjima za vreme premenstrualnog perioda. Termin predmenstrualni sindrom (PMS) se koristi da bi se oznacili oni slucajevi u kojima zena ima jake kombinacije fizickih i psiholoskim predmenstrualnih sindroma. Ovi simptomi mogu ukljuciti tenziju, depresiju, iritabilnost, bol u ledjima i zadrzavanje vode (Dalton, 1979). Razlicita istrazivanja o ovom pitanju su sprovodjena, gde se uglavnom dokazivalo postojanje PMS-a. Ipak, rezultati su uzimani sa rezervom. Ono sto se bi se moglo zakljuciti je sledece Zene u proseku osecaju neke promene u raspolozenju prolazeci kroz faze menstrualnog ciklusa. Postoje velike razlike od jedne zene do druge u jacini promena i nacinima njihove ekspresije. Nazalost studije koje su pokusale da obezbede informacije pokazuju znacajne razlike u zakljucima (Hyde, 1985). Pokazuje se da 50 do 75 procenata zena pokazuje neke promene u raspolozenju, dok najmanje 25 procenata ne pokazuje nikakve promene. Druga karakteristika koja se istriazivala kada su u pitanju promene je seksualna zelja. Zene, za razliku od zenki iz zivotinjskih vrsta, se ukljucuju u seksualne aktivnosti za vreme citavog menstrualnog ciklusa. Ipak, generalno se cini da postoje dva vrhunca u frekvenciji seksualnih odnosa, jedan neposredno pre menstruacije i jedan odmah posle menstruacije (Udry&Morris, 1968, Gold&Adams, 1981). Ipak, ovo nije posledica nivoa hormona. I pazljivo treba koristiti merenje zelje putem frekvencije seksualnih odnosa, jer je seksualni odnos - odnos izmedju dve osobe.

Drugi aspekti menstrualnog ciklusa

R. T. Frank je 1935. godine skovao sintagmu predmenstrualna tenzija oznacavajuci promene raspolozenja koji se mogu dogoditi za vreme tri ili cetiri dana neposredno pred pocetak menstruacije. Simptomi predmenstrualne tenzije ukljucuju depresiju, uznemirenost, iritabilnost, zamor, glavobolje, i nisko samopostovanje. Od kada je Frank uveo ovu sintagmu pocelo je da se skuplja puno podataka o raspolozenjima za vreme premenstrualnog perioda.
Termin predmenstrualni sindrom (PMS) se koristi da bi se oznacili oni slucajevi u kojima zena ima jake kombinacije fizickih i psiholoskim predmenstrualnih sindroma. Ovi simptomi mogu ukljuciti tenziju, depresiju, iritabilnost, bol u ledjima i zadrzavanje vode (Dalton, 1979). Razlicita istrazivanja o ovom pitanju su sprovodjena, gde se uglavnom dokazivalo postojanje PMS-a. Ipak, rezultati su uzimani sa rezervom. Ono sto se bi se moglo zakljuciti je sledece Zene u proseku osecaju neke promene u raspolozenju prolazeci kroz faze menstrualnog ciklusa. Postoje velike razlike od jedne zene do druge u jacini promena i nacinima njihove ekspresije. Nazalost studije koje su pokusale da obezbede informacije pokazuju znacajne razlike u zakljucima (Hyde, 1985). Pokazuje se da 50 do 75 procenata zena pokazuje neke promene u raspolozenju, dok najmanje 25 procenata ne pokazuje nikakve promene.
Druga karakteristika koja se istrazivala kada su u pitanju promene je seksualna zelja. Zene, za razliku od zenki iz zivotinjskih vrsta, se ukljucuju u seksualne aktivnosti za vreme citavog menstrualnog ciklusa. Ipak, generalno se cini da postoje dva vrhunca u frekvenciji seksualnih odnosa, jedan neposredno pre menstruacije i jedan odmah posle menstruacije (Udry&Morris, 1968, Gold&Adams, 1981). Ipak, ovo nije posledica nivoa hormona. I pazljivo treba koristiti merenje zelje putem frekvencije seksualnih odnosa, jer je seksualni odnos - odnos izmedju dve osobe.