Ljudi su prilicno
etnocentricni u razumevanju seksualnog ponasanja, jer vecina ima iskustva
sa seksualnoscu u samo jednoj kulturi (toj kojoj pripada). Samim tim, ljudi
imaju obicaj da svoj obrazac vide kao jedini "prirodan", "normalan"
obrazac seksualnog ponasanja. Antropolozi su, medjutim, otkrili da postoje
raznolike varijacije u seksualnom ponasanju i stavovima od jedne do druge
kulture. Postoji vise izvora podataka: istrazivanje seksualnog ponasanja pripadnika190
drustava sirom sveta i nekih zivotinjskih vrsta, iz 1951. godine koje su sproveli
Clellan Ford i Frank Beach; velika kros-kulturalna istrazivanja seksualne
prakse, Edgara Gregersena (1983) i Suzanne Frayser (1985).
Dve stvari su zajednicke svim ispitivanim drustivima: u svakom je seksualnost
na neki nacin kontrolisana i tabu incesta koji je skoro univerzalan.
Seksualne tehike
Ljubljenje je seksualna
tehnika koja se javlja u skoro svim drustvima. Medjutim, postoje i drustva
poput Tonga iz Afrike kojima je ljubljenje potpuno nepoznato. Takodje, postoje
i neke varijacije u tehnikama ljubljenja, na primer u drustvu Kwakiutl iz
Kanade ljubljenje se sastoji u sisanju usana i jezika partneru i razmeni pljuvacke.
Kunilingus je prilicno rasprostranjen u severnoj Americi, u Juznom pacifiku.
Posebno egzoticna varijacija pronadjena je na ostrvu Panape; muskarac stavlja
ribu u zeninu vaginu, a onda je postepeno izvlaci usnama.
Frekvencija seksualnih odnosa medju bracnim parovima varira od kulture do
kulture. Najniza frekvencija je medju pripadnicima Karaki plemena iz Juznog
Pacifika - jednom nedeljno, dok pripadnici drustva Aranda iz Australije imaju
seksualne odnose tri do pet puta za noc. Santali iz Juzne Azije na pocektku
braka imaju seksualne odnose pet puta na dan (Gregersen, 1983).
Veoma mali broj drustava podstice ljude da imaju seksualne odnose, umesto
toga, vecina drustava ima restrikcije seksualnih odnosa u izvesno vreme ili
izvesnoj situaciji. Tako, na primer, skoro svako drustvo ima zabranu (tabu)
seksualnih odnosa posle porodjaja (Frayser, 1985).
Masturbacija
Stavovi prema masturbaciji variraju kroz razlicite kulture. Neka drustva tolerisu ili cak ohrabruju masturbaciju za vreme detinjstva i adolescencije, dok je druga potpuno zabranjuju. Skoro vecina drustava pokazuje neku vrstu neodobravanja masturbacije odraslih ljudi(Gregersen, 1983). Uprkos tome, izvestan broj odraslih pojedinaca u svakom drustvu masturbira.
Predbracni seks
Drustva se znacajno
razlikuju po pravilima koja se ticu predbracnog seksa (Frayser, 1985). Na
jednom ekstremu nalaze se Markezani iz istocne Polinezije: i decaci i devojcice
iz te kulture imaju raznovrsna seksualna iskustva pre puberteta, obicno sa
partnerom koji ima od 30 do 40 godina. Majke su ponosne cerkama koje imaju
veci broj seksualnih partnera.
Potpuno drugaciji su, na primer Silve iz Egipta, koji devojcicama pre 7 ili
8 godine zivota uklanjaju klitoris u nameri da smanje njeno potencijalno seksualno
uzbudjenje i zelju za seksualnim odnosom. U tom drustvu se predbracni seks
smatra sramotom za porodicu. Devojcice se udaju oko 12 - 13 godine i na taj
nacin se skracuje predbracni period i vreme za iskusenja.
Prema jednoj studiji, 90% drustava Pacifickih ostrva, 88% africkih i 82% evroazijskih
drustava dozvoljava predbracni seks, dok ga 73% mediteranskih drustava zabranjuje
(Frayser, 1985).
