Erektilna disfunkcija

Takodje se naziva impotencija ili inhibirano seksualno uzbudjenje. To je nemogucnost dostizanja erekcije ili nemogucnost njenog odrzavanja. Rezultat moze biti nemogucnost muskarca da ima seksualni odnos. Sucajevi erektilne disfunkcije dalje mogu biti klasifikovani kao primarna erektilna disfunkcija i sekundarna erektilna disfunkcija. Primarna erektilna disfunkcija odnosi se na slucajeve kada muskarac nikada nije bio u mogucnosti da ima seksualni odnos. Sekundarna erektilna disfunkcija odnosi se na slucajeve u kojima muskarac ima poteskoce u dostizanju ili odrzavanju erekcije ali je vaginalni ili analni odnos imao makar jednom u zivotu. Masters i Johnson su kasifikovali da muskarac ima sekundarnu erektilnu disfunkciju ako je imao probleme sa erekcijom vise u od 25 procenata svojih seksualnih susreta.
Medju muskarcima koji se obracaju terapeutima, erektilna disfunkcija je cesta, a sekundarna je mnogo cesca od primarne. Utvrdjeno je da je polovina opste muske populacije imala povremene epizode erektilne disfunkcije (Kaplan, 1974). Erektlne disfunkcije dogadjaju se muskarcima svih doba od tinejdzera do starih.
Postoji odredjeni problem u terminologiji. Rec impotencija koja je cesto koriscena, izvesno nosi negativne konotacije (rec znaci nedostatak moci).
Psiholoske reakcije na erektilne disfunkcije mogu biti razlicite. Depresija moze slediti ako se disfunkcija ponavlja.
Izmedju 45 i 50 procenata slucajeva erektilne disfunkcije imaju uzrok u fizickim faktorima ili im fizicki uzroci doprinose (Richardson, 1991, Buvat et al., 1990).
Bolesti povezane sa srcem i cirkulacijom su posebno povezane sa ovim stanjem, posto sama erekcija zavisi od cirkulacije. Erekcija zavisi velikim delom od dotoka krvi u penis kroz arterije, sa simultanim suzavanjem vena, tako da ne moze odmah isteci. Tako ostecene arterije ili vene mogu proizvesti erektilnu disfunkciju.
Dijabetes i preddijabeticna stanja takodje mogu uzrokovati erektilnu disfunkciju iako mehanizam po kome se to dogadja nije poznat. (Jensen, 1981). Erektilna disfunkcija, u nekim slucajevima moze, zapravo, biti najraniji simptom dijabetesa. Frekvenca erektilne disfunkcije medju dijabeticnim muskarcima je oko dva do pet puta veca nego frekvencija u opstoj populaciji (Marmor, 1976). Ovo naravno ne znaci da svi muskarci koji imaju dijabetes imaju i erektilnu disfunkciju.
Bilo kakva bolest ili slucajna povreda donjeg dela kicme takodje moze izazvati erektilne disfunkcije, posto je tu lokacija erektilnog refleksnog centra.
Alkoholizam ili problemi sa picem cesto se povezuju sa erektilnom disfunkcijom (Richardson, 1991).
Erektilna disfunkcija takodje moze biti rezultat stresa ili zamora. Neke bolesti, ili defekti genitalnog ili reproduktivnog trakta takodje mogu stvoriti erektilnu disfunkciju. Konacno, neke, ali ne sve operacije prostate takodje mogu izazvati ovo stanje.
Jedna od metoda koju seksualni terapeuti koriste da razdvoje slucajeve ciji je uzrok fizicki od slucajeva ciji je uzrok psiholoski je merenje nocnih erekcija. Ideja je da ako erekcija postoji u snu onda nije organski uzrok. Metod je generalno koristan, iako nije perfektno tacan.