U današnje vreme vlada pretpostavka da je Isus Hristos razapnut na krst u PETAK i da je vaskrsao tokom rađanja sunca na Uskršnju nedelju. Donedavno izgleda niko nije pomišljao ni da posumnja, a kamoli DOKAŽE verodostojnost tradicije o Velikom petku i Uskrsu! U Bibliji piše da je sve potrebno proveriti i DOKAZATI. Dokazi izneseni u ovoj brošuri bukvalno će Vas zaprepastiti. Postoji samo jedan izvor na ovome svetu na koji se možemo osloniti - Biblija! To je jedini istorijski zapis pomoću koga možemo da DOKAŽEMO činjenice!

Tradicija nije dokaz

Na licu mesta nije bilo očevidaca da potvrde da je Isus uistinu vaskrsao iz mrtvih. Čak ni takozvani "apostolski oci" nisu imali nijedan drugi izvor informacija osim izveštaja koji i nama stoje na raspolaganju. Samim tim tradicija, kao mogući dokaz bilo čega, otpada. To nas navodi da se zapitamo o kakvim to činjenicama postoje zapisi?

Sumnjičavi fariseji su tražili od Isusa da im pokaže neki ZNAK koji bi predstavljao natprirodni dokaz o njegovom Mesijanstvu, na šta je on odgovorio:

"Zli i preljubotvorni naraštaj traži znak, i neće mu se dati znak osim znaka proroka Jone. Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje TRI DANA I TRI NOĆI" (Jevanđelje po Mateju 12:38-40).

Molim Vas da uzmete u obzir sveopšti značaj i ogromnu važnost koju ima upravo ova Isusova izjava. On jasno kaže da je JEDINI ZNAK od Njega to što će Mesija počivati u grobu od tesanog kamena -"u srcu zemlje"- ni manje, ni više, nego TRI DANA i TRI NOĆI.

Značaj Hristovog znaka

Fariseji su odbacivali Isusa, a opet su od njega tražili DOKAZ. On im je dao samo jedno svedočanstvo i to ne činjenicu da će sigurno vaskrsnuti, već VREME koje će provesti mrtav u grobnici pre vaskrsenja. Dobro razmislite šta to znači! Tvrdnjom da će počivati u grobnici tačno tri dana i tri noći, Isus je stavio na probu samu činjenicu da je on Vaš Spasitelj. AKO je zaista ostao u srcu zemlje samo tri dana i tri noći, onda je DOKAZAO da je naš Spasitelj! Ako, pak, nije ispunio taj znak, onda na delu nije bio Spasitelj sveta, već obični prevarant koga moramo da odbacimo! Nije nikakvo čudo što sotona daje razlog nevernicima da ismevaju starozavetnu priču o Joni koji je proveo tri dana i tri noći u trbuhu "velike ribe" i što je upravo sotona začetnik tradicije kojom se u stvari Isus odbacuje kao Mesija!

Dileme kritičara

Taj jedini natprirodni DOKAZ koji Isus navodi kao znak svog Mesijanstva umnogome muči komentatore i kritičare iz viših društvenih slojeva. Njihovi pokušaji da objasne i potisnu taj jedini dokaz o Hristovom božanstvu idu do krajnjih granica, pa zbog toga oni moraju da iznađu neko objašnjenje za taj fenomen. U protivnom, njihova tradicija vezana za događaje na Veliki petak i Uskrs pada u vodu! Jedan komentator tvrdi: "Naravno, znamo da je Isus zapravo ostao u grobnici pola vremena nego što je mislio!" Neki analitičari do te mere nameću verodostojnost svojih tumačenja da čak zahtevaju da poverujemo da "izraz 'tri dana i tri noći', u originalnom grčkom tekstu Novog Zaveta znači tri vremenska PERIODA koja su mogla da traju danju ili noću !" Isus je, kažu oni, smešten u grobnicu pred zalazak sunca u petak, a u nedelju ujutru je ustao tokom izlaska sunca. Gledano tako, ukupno vreme koliko je Isus bio u grobu trajalo je dve noći i jedan dan.

Dan i noć po Bibliji

Biblijska definicija o vremenskom trajanju dana i noći veoma je jednostavna. Čak isti kritičari priznaju da izraz "tri dana i tri noći" na maternjem jeziku proroka Jone (hebrejskom) podrazumeva period od 72 sata. Drugim rečima, u tom jeziku se podrazumeva da svaki dan i svaka noć traju po dvanaest časova. Obratite pažnju na Knjigu proroka Jone 2:1:

"I Jona bi u trbuhu ribljem TRI DANA I TRI NOĆI!"

Kritičari priznaju da su ova tri dana i tri noći ukupno trajali 72 sata. Isus je naglasio da će i On biti u grobu isto onoliko koliko je Jona bio u ribljem trbuhu - tri dana i tri noći. Jona je ostao u svom "grobu" 72 časa (vidi 3. stih, glava druga u Knjizi proroka Jone), nakon čega ga je Bog natprirodno vaskrsao. Riba ga je izbacila na suvo i on je otišao u Ninivu da prenese njenim stanovnicima Božije upozorenje. Nakon tog događaja Jona je postao spasitelj tog grada. Po istom principu Isus je trebao da počiva u grobu 72 sata, a potom da Ga Bog vaskrsne i da On postane Spasitelj celog sveta. Da li je Isus znao koliko sati ima u jednom danu i jednoj noći? Evo njegovog odgovora:

"Nije li dvanaest sahata u danu... A ko ide NOĆU spotiče se" (Jovan 11:9-10).

Obratite pažnju na to kako Biblija definiše treći dan pošto se u Jevanđeljima uzastopno ističe da je Isus ustao TREĆEG DANA. Pogledajte kako Biblija određuje vremenski period koji treba da protekne do dolaska "TREĆEG DANA": u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1:4, Bog "rastavi svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče (tama) i bi jutro (svetlost), DAN PRVI... I bi veče (tama) i bi jutro (svetlost), DAN DRUGI... I bi veče (ukupno tri tamna perioda koja se zovu "noć" - tri noći) i bi jutro (tri perioda svetlosti koja se nazivaju "dan" - tri dana), DAN TREĆI" (Prva knjiga Mojsijeva 1:4-13). To je čista biblijska definicija o danu i noći koja objašnjava i računa vreme navedeno kao"treći dan" - gde vidimo tri perioda tame po imenu "noć" i tri perioda svetlosti koja se zovu "dan". To su, dakle, tri dana i tri noći. A Isus je kazao da svaki dan i svaka noć traju po dvanaest časova. Stoga tri dana i tri noći ukupno traju 72 sata! To je valjda dovoljno ubedljivo, jer svaki osnovac može da izvede takvu prostu računicu. Neka je sva slava Bogu koji je otkrio svoje jednostavne istine prostima, a sakrio ih od premudrih i razumnih!

Gde se krije greška?

Gde se krije greška u tim jasnim, jednostavnim rečima Isusa Hrista? Otkud premudri i razumni teolozi ZNAJU da je Isus razapnut u Veliki petak i da je ustao na Uskršnju nedelju? Odgovor je veoma jednostavan: ne znaju, pošto to nije istina, već puka tradicija koja se od malena uči i preuzima od drugih, a da se na nju ne obraća nikakva pažnja! Isus upozorava na "ukidanje Božije reči svojim PREDANJEM (tradicijom)" (Marko 7:13).

Ispitali smo dva svedočanstva u Svetom pismu - u Jevanđelju po Mateju i Knjizi proroka Jone i oba kažu da je Isusovo telo počivalo u grobu tri dana i tri noći koje se u Svetom Pismu jasno definišu kao vremenski period u trajanju od 72 časa. Sada ćemo istražiti još četiri svedočanstva u Svetom Pismu koja dokazuju potpuno istu činjenicu. Obratite pažnju na Jevanđelje po Marku 8:31:

"I poče ih učiti da Sin čovečiji mora mnogo da postrada i da bude odbačen od starešina, prvosveštenika i književnika, da će ga ubiti i POSLE tri dana će vaskrsnuti".

Ovo i osnovac može da shvati: Ako je Isus ubijen u petak, pa je ustao nakon jednog dana, Njegovo vaskrsenje je moralo da bude u subotu uveče; da je vaskrsao nakon dva dana, to je moralo da se dogodi u nedelju uveče; a da je ustao NAKON TRI DANA, to vaskrsenje je moralo biti u ponedeljak uveče! Pažljivo istražite šta kaže ovaj tekst! Nijednom aritmetičkom operacijom nije moguće izvesti ništa manje od punih 72 časa, odnosno tri dana i tri noći koji su vezani za Isusovo vaskrsenje iz mrtvih koje se dogodilo tri dana nakon što je razapnut na krst! Da je On ostao u grobu od smiraja sunca u petak do uranka u nedelju morali biste da iscepite navedeni tekst iz svoje Biblije, ili da odbacite Isusa Hrista kao svog Spasitelja! Ako je Isus ustao nakon tri dana, onda to nije moglo da bude ni sekund više, ili manje, od 72 sata!

Sada pogledajte Jevanđelje po Marku 9:31 gde piše: "... i ubiće ga, a kad ga ubiju posle tri dana će vaskrsnuti". Vreme o kojem govori taj stih je moralo da traje između 48 sati i 72 sata i ni sekundu VIŠE, a Isus je morao da ustane nakon tri dana! Dakle, on nije mogao da vaskrsne u periodu od zalaska sunca u petak do nedelje ujutru zato što to vreme traje samo 36 časova! Odnosno, po toj teoriji Isus je vaskrsao sredinom drugog dana od trenutka kada su ga ubili.

Isusove reči citira i Matej 27:63: "POSLE TRI DANA vaskrsnuću". Nijednom računicom nije moguće dokazati da je vremenski period od tri dana nakon Isusove sahrane trajao manje od 72 sata! U Jevanđelju po Jovanu 2:18-22 "odgovori Isus i reče im: srušite ovaj hram, pa ću ga za tri dana podići... No ON je govorio o hramu svoga tela". Podići nešto ZA tri dana nakon uništenja, raspeća i sahrane nije moglo da traje više od 72 sata. Ako prihvatamo sva navedena biblijska svedočanstva moramo zaključiti da je Isus ležao u grobu tačno tri dana i tri noći, to jest 72 časa. U suprotnom jedini natprirodni dokaz koji On ističe kao znak svog Mesijanstva pada na ispitu!

Kada je vaskrsao?

Usredsredite svu pažnju na sledeću činjenicu: da bi ostao u grobu tri dana i tri noći - 72 sata, naš Spasitelj je morao da vaskrsne tačno u isto DOBA DANA kada su ga sahranili! Pokušajmo da shvatimo koliko je suštinski važna upravo ta činjenica! Ako otkrijemo doba dana kada je sahranjen, saznaćemo i doba dana kada je vaskrsao iz mrtvih! Ako su, recimo, Isusa sahranili pred izlazak sunca, On bi ostao mrtav sva tri dana i noći, pa bi tri dana kasnije morao da vaskrsne u isto doba dana - prilikom izlaska sunca! U Jevanđeljima piše da je Isus povikao sa krsta nešto posle "devetog časa", što je tri sata popodne po starom jevrejskom računanju vremena (Matej 27:46-50, Marko 15:34-37 i Luka 23:44-46).

Dan kada su razapnuli Isusa na krst bio je "priprema" uoči "subote", kao što piše u Jevanđeljima po Mateju 27:62, Marku 15:42, Luci 23:54 i Jovanu 19:14. Prevodioci ovih stihova u Novom Zavetu proizvoljno su odabrali termin "petak" na drugim jezicima. U originalnom grčkom tekstu nema nikakvih indicija da je tog dana bio petak, već se jasno ističe da je tada trajala "priprema" za subotu. Razlog za ubacivanje "petka" je to što su se prevodioci trudili da potkrepe već pomenutu tradiciju o Velikom petku i Uskrsu. Taj dan pripreme, u skladu sa računanjem vremena koje nalazimo u Bibliji, završio se zalaskom sunca (Treća knjiga Mojsijeva 23:32). Ali vidimo da je Isus pogreben još pre nego što se taj dan završio, to jest pre smiraja sunca (Matej 27:57 i Luka 23:52-54). Apostol Jovan dodaje u svom Jevanđelju (19:42): "Pošto je ovaj grob bio blizu - zbog judejskog petka - sahraniše tu Isusa". U originalnom grčkom tekstu ne piše "judejski petak", nego "dan pripreme".

Prema zakonima kojih se Jevreji pridržavaju, svi mrtvaci moraju biti sahranjeni pre početka šabata (subote) ili praznika. Zato je Isus sahranjen istoga dana kada je preminuo, pre zalaska sunca (negde posle tri sata). Prema tome, dobro obratite pažnju na sledeću činjenicu: HRISTOVO TELO JE SAHRANJENO KASNO POPODNE između tri sata i zalaska sunca, što smo već dokazali navedenim biblijskim citatima. Stoga je nakon tri dana Isus morao da VASKRSNE u poslepodnevnim časovima trećeg dana, što znači da se vaskrsenje nije odigralo tokom izlaska sunca, već u kasnim poslepodnevnim časovima pre zalaska sunca! Mada ova činjenica može da prenerazi čitaoce, to je čista biblijska istina! Da je Isus ustao u bilo koje drugo doba dana, to bi značilo da nije počivao u grobu tri dana i tri noći! Samim tim On ne bi uspeo da dokaže, jedinim znakom istinitog Mesije, da je on taj Sin živog Stvoritelja! Ili je Isus ustao oko zalaska sunca kada se bližio kraj trećeg dana, ili nije Hristos (Mesija)! Tim jednim znakom on je stavio sve na kocku i poljuljao vekovnu tradiciju! Možemo samo da budemo zahvalni Bogu što je Njegova istina ostala sačuvana tokom mračnih vekova ljudske istorije kako bi zasijalo svetlo istine ako su naša srca i razumi još uvek voljni da je prihvate! Zato možemo da veličamo Božije ime! Da li volite ili prezirete istinu kada Vam se otkrije? Ili Vam je možda draža tradicija za koju ste čuli? "Ko prezire reč (Božiju), sam sebi udi!" Uskliknimo uglas sa carem Davidom: "Kako su mi nedokučive pomisli tvoje, Bože!"

Kog dana?

Dakle, kog dana je vaskrsao Isus? Prve osobe koje su ga potražile bile su Marija Magdalena i njene drugarice. Sa tim ciljem su i došle na grob veoma rano u nedelju - prvog dana u sedmici. Napolju je još uvek bilo mračno (Marko 16:2, Luka 24 :1 i Jovan 20:1). Većina ljudi pretpostavlja da se u tim tekstovima tvrdi da Isus vaskrse u nedelju ujutru kada je izlazilo sunce. Ali takva tvrdnja ne postoji u ovim tekstovima! U nedelju ujutru - dok još nije osvanulo - žene su zatekle otvorenu grobnicu u kojoj Isusa više nije bilo! Vidite da anđeo kaže: "VASKRSAO JE, NEMA GA OVDE". Pročitajte isto u Jevanđelju po Marku 16:6, Luci 24:3, Jovanu 20:2 i Mateju 28:5-6. Isus je USTAO još pre nego što je sunce izašlo u nedelju ujutru. Sasvim sigurno! Jer On je napustio grobnicu KASNO POPODNE pred zalazak sunca. Pošto znamo da se Njegovo vaskrsenje odigralo kasno popodne tokom dana u koji je ustao - pre nego što je osvanula nedelja - onda slobodno možemo da zaključimo da je Hristos vaskrsao u subotu popodne! Ta subota završila se zalaskom sunca kada započinje prvi dan u sedmici - nedelja. Stoga nedeljno vaskrsenje ne postoji pošto je Isus Hristos ustao iz mrtvih na subotu!

Da li je ispunio svoj znak?

Sve počiva na pretpostavci da je Isus ispunio svoj jedini ZNAK tako što je ležao u grobnici tri dana i tri noći. Svi dokazi polaze od onoga što je Isus tvrdio pre nego što su ga razapnuli na krst. Ali neki kritičari i doktori bogoslovije nam kažu da je Isus pogrešio. On je po njima ostao u grobu samo POLOVINU vremena koje je predvideo.

Da li možemo da nađemo DOKAZ koji potvrđuje da je Isus ostao u grobu tačno onoliko koliko je prorekao? Primetićete u Mateju 28:6 da anđeo Gospodnji svedoči o nečemu što sada prilažemo kao DOKAZ: "Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče". Iz toga se jasno vidi da Isus ustade kao što reče, to jest da je vaskrsao tačno u VREME koje je naveo! Dakle, od anđela Gospodnjeg imamo dokaz zapisan u svetoj Božjoj Reči da je Isus zaista ispunio svoj znak. Ostao je u zemlji tri dana i tri noći, a potom je vaskrsao u subotu popodne, a ne u nedelju ujutru!

Još jedan dokaz da je Isus ležao u grobu čitav vremenski period, kako je i očekivao, nalazi se u Prvoj Korinćanima 15:3-4:

"Jer sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe - PO PISMIMA, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut trećeg dana - PO PISMIMA". Isusova smrt i pogreb nisu u suprotnosti sa pismima (onim što piše u Svetom Pismu), nego u skladu sa pismima. Nakon Njegove sahrane u sredu došao je i TREĆI DAN - subota. Cela tri dana, tokom kojih je ležao u grobu, završila su se u subotu popodne uoči zalaska sunca, a nikako u nedelju ujutru.

Kog dana je razapnut?

Sada više nije teško odrediti dan kada je Isus razapnut na krst. Tri dana pre Njegovog vaskrsenja u subotu bila je sreda. Kao što samo ime kaže, sreda je središnji dan u nedelji, četvrta u sedmodnevnom ciklusu. Isus je razapnut na krst u SREDU, usred sedmice, gde je umro nedugo posle 3 sata popodne. Ukopan je pred smiraj sunca u sredu predveče. Sada možete sami da izbrojite tri dana i tri noći! Njegovo telo je počivalo tri noći - u sredu, četvrtak i petak uveče i tri dana - četvrtak, petak i subotu, a vaskrsao je kasno popodne u subotu (šabat) nešto pre zalaska sunca. Isus je ustao u isto doba dana kada su Ga sahranili tri dana uoči vaskrsenja! Zato Njegovo telo nije bilo u grobnici još pre izlaska sunca u nedelju ujutru, jer je On VEĆ BIO VASKRSNUT!

Značajno je zapaziti i to da je prema Danilovom proročanstvu o "sedamdeset sedmica" (Knjiga proroka Danila 9:24-27) Isus trebao da bude pogubljen "u polovinu nedelje". Mada se ovo proročanstvo odnosi na princip "dan za godinu", po kome sedamdeseta sedmica predstavlja sedam bukvalnih godina, ostaje činjenica da je Isus "pogubljen" tri i po godine nakon početka Njegove zemaljske službe. Ali, značajno je i to da je "pogubljen" usred bukvalne sedmice!

KOJA od subotâ posle raspeća?

Sada ćemo se osvrnuti na primedbu koju neki imaju na iznesene dokaze, a to je ujedno i glavna poenta koja dokazuje istinu o kojoj ovde govorimo. Možda ste uočili da Sveto Pismo kaže da je dan nakon što je raspet Isus bila subota. Zbog toga ljudi slepo prihvataju vekovno predanje da je Isus razapnut na krst u petak! Koristeći se izveštajima iz sva četiri Jevanđelja pokazali smo, međutim, da je Isus razapnut na krst u sredu koja se navodno zvala "petak", pošto u originalnom grčkom Novom Zavetu piše "dan pripreme". Drugim rečima, sreda u koju je umro Isus bila je dan pripreme za ŠABAT (subotu). Ali na koju subotu se mislilo kada su pisani ti tekstovi? Jovanovo Jevanđelje ima definitivan odgovor: "A beše dan (pripreme) UOČI PASHE" i "Jer je ona subota bila VELIKI DAN" (Jovan 19:14, 31).

Šta znači "VELIKI DAN"? Svaki Jevrejin može Vam reći da se to odnosi na sveti dan, ili godišnji praznik i da su stari Izraelci slavili sedam takvih praznika. Praznici se takođe zovu SUBOTE (šabati) i imaju utvrđene kalendarske datume, ali ne padaju uvek na isti dan. To je slučaj i sa uobičajenim rimskim praznicima koji se slave u današnjem svetu. Tako godišnja subota može da padne u ponedeljak, četvrtak, ili nedelju. Provera sledećih tekstova pokazaće da je svaki godišnji praznik subota: Treća knjiga Mojsijeva 23:24, 16:31, 23:39, 23:15 i 23:26-32. Obratite pažnju na Jevanđelje po Mateju 26:2: "Znate da je za dva dana Pasha, i Sina čovečijeg će predati da ga raspnu". Ako nastavite u tom poglavlju, videćete da je Isus razapnut NA PASHU, čime se nameće pitanje - šta je to Pasha?

Pasha je praznik još iz vremena staroga Izraela koji se slavi kao sećanje na izbavljenje Izraelaca iz Egipta. Ona predstavlja prasliku raspeća Isusa Hrista i simboliše oslobođenje Izraela od greha. Kako je izgledala izvorna Pasha možete videti u dvanaestoj glavi u Drugoj knjizi Mojsijevoj. Izraelci su svake godine za tu priliku morali da zakolju jagnje i namažu njegovu krv iznad ulaznih vrata i na dovratak. Gospod je prošao pored svake kuće na kojoj je bilo krvi i poštedeo je smrti. Dan posle Pashe je sveti sabor ili godišnja subota koja počinje uveče. U Bibliji možete da pratite datume ovih svetkovina:

"A prvoga meseca četrnaesti dan da je PASHA GOSPODU. A petnaesti dan toga meseca PRAZNIK" (Četvrta knjiga Mojsijeva 28:16-17).

Godišnje klanje pashalnog jagnjeta obavljalo se četrnaestog dana u prvom mesecu. Taj čin predstavljao je prototip Isusa Hrista, Jagnjeta Božijeg koje je na sebe uzelo grehe ovog sveta. Hristos je PASHA žrtvovana za nas (Prva Korinćanima 5:7). Isus je zaklan istoga dana kada se u starozavetnim vremenima klala PASHA! On je razapnut na krst 14. Aviva, prvog jevrejskog meseca u godini. Nakon Pashe dolazi Praznik beskvasnih hlebova (koji Jevreji takođe nazivaju Pasha (Pesah), mada je reč o zasebnom prazniku koji pada na noć iza Pashe i traje sedam dana). Prvi dan Praznika beskvasnih (presnih) hlebova se smatra godišnjom subotom. PASHA pada dan uoči Praznika beskvasnih hlebova, pa je samim tim i priprema za taj praznik.

Tako je Pasha bila dan pripreme za VELIKI DAN koji beše ona (godišnja) subota koja uvek pada na isti datum - 15. Aviv. Ali, budući da je to godišnja, a ne sedmična subota, taj praznik može pasti u bilo koji dan u sedmici. Često se dogodi da Jevreji drže taj praznik - "veliki dan subotu" u ČETVRTAK. Tako je recimo Praznik beskvasnih hlebova pao na četvrtak 1952, 1955, 1959. i 1962 (kao i 1996, 1999. i 2000, kada autor već uveliko nije bio među živima - prim. prev.). U jevrejskom kalendaru se jasno vidi da je Isus razapnut na krst u dan Pashe - 14. Aviv, a da je Pasha te godine pala u sredu. Dan kasnije, na godišnju subotu, bio je ČETVRTAK. U sredu popodne, dan pripreme na koji su ubili Isusa, Josif iz Arimateje je žurio da Ga sahrani pre zalaska sunca. Po Bibliji, novi dan počinje zalaskom sunca, pa je tada počinjala godišnja subota - praznik kada se ništa ne radi. Dve različite subote - prva godišnja, druga sedmična - pale su u intervalu između Isusove smrti i Njegovog vaskrsenja.

Opravdane primedbe

Neko će sigurno primetiti Jevanđelje po Marku 16:9 i odmah izvesti zaključak kako je Isus vaskrsao u nedelju. Ako pročitate celu rečenicu, videćete da u ovom stihu uopšte nema takvog podatka. Izraz "vaskrsao" ili "ustavši" je u prošlom vremenu. U nekim prevodima Biblije (Čarnićevom, na primer) stoji pogrešna interpunkcija, jer stih treba da glasi: "A kada je vaskrsao, rano u prvi dan nedelje javi se prvo Mariji Magdaleni". U pravilnim prevodima stoji reč "ustavši" - što je svršena radnja, pa tekst tačno prenosi ono što je autor hteo da kaže: već vaskrsli Isus javio se Mariji Magdaleni u nedelju dok je još bilo rano, pre nego što se razdanilo. U kakvom se stanju nalazio Isus tog prvog dana u sedmici pre obdanice? Da li piše da je ustajao ili vaskrsavao? Ili možda da ustade ili vaskrse? Nijedno od toga! Kada se ukazao Mariji Magdaleni tog ranog jutra u prvi dan u nedelji, Isus je već bio vaskrsnut. Pa, naravno! Sasvim je prirodno da je u nedelju ujutru On već bio u vaskrsnutom stanju kada je dan pre toga ustao iz mrtvih kasno popodne, pre zalaska sunca; a nedelja, po biblijskom računanju vremena, počinje nakon zalaska sunca, pa ovaj biblijski tekst ni u kom slučaju ne pobija mnoštvo onih koje smo već citirali.

Jevanđelje po Luci 24:21 je drugi stih koji može da deluje zbunjujuće: "I pri svem tom danas je treći dan KAKO SE TO DOGODILO". Izraz "svem tom" podrazumeva da je reč o svim događajima vezanim za Isusovo vaskrsenje: hapšenje, predavanje na sud, razapinjanje na krst te pečaćenje grobnice i postavljanje straže da je čuva. Prostudirajte tekst od 18-tog do 20-tog stiha gde se govori o "svem tom", a potom Jevanđelje po Mateju 27:62-66. "To", događaji koje Luka sažeto opisuje rečima "i pri svem tom", nisu se završili sve do četvrtka kada je postavljena straža pred Isusovu grobnicu. Tekst kaže da je nedelja treći dan otkada se sve to izdešavalo. Sveukupan tok događaja, od hapšenja Isusa Hrista do postavljanja straže na njegov grob, okončao se tek u četvrtak. Treći dan nakon četvrtka jeste nedelja. Ali nedelja ni u jednoj varijanti ne može da bude treći dan posle PETKA. To znači da gornji tekst ne može da posluži kao dokaz da je Isus razapnut na krst u petak.

Konačan dokaz

Postoji jedan biblijski tekst koji je suštinski bitan za temu o vaskrsenju Isusa Hrista. To je ujedno ključan i konačan DOKAZ o zapanjujućoj istini koju smo ovde izneli. Naime, taj tekst otkriva da Novi Zavet u originalu (na grčkom jeziku) spominje dve subote. Ova ključna činjenica zatajena je u svim prevodima Novog Zaveta. Pronađite Jevanđelje po Mateju 28:1. U njemu piše: "A posle subote..." Primetili ste u tom stihu da je "subota" u jednini. Ali u originalnom grčkom tekstu stoji MNOŽINA.

Prema Jevanđelju po Marku 16:1, Marija Magdalena i njene drugarice nisu mogle da kupe i pripreme mirise za pomazanje Isusovog tela DO ZAVRŠETKA SUBOTE. No, nakon pripremanja mirisa žene su POČINULE U SUBOTU U SKLADU SA ZAKONOM - Jevanđelje po Luci 23:56. Pažljivo proučavajte ova dva teksta. Postoji samo jedno moguće objašnjenje za taj fenomen.

Posle Isusove sahrane nastupio je "veliki dan subota", početak biblijskog Praznika beskvasnih hlebova. Jevreji smatraju taj neradni dan godišnjom subotom. Te godine Praznik beskvasnih hlebova je počinjao u četvrtak, pa su žene tek u PETAK mogle da kupe i pripreme mirise i miro. Nakon toga su se odmorile u sedmičnu subotu (šabat), u skladu sa Božijom zapovešću datoj u Drugoj knjizi Mojsijevoj 20:8-11! Upoređivanjem tekstova iz Jevanđelja po Marku i Luci dobijamo DOKAZ da su nakon Isusove smrti usledile DVE subote koje razdvaja jedan (radni) dan! U protivnom, ta dva teksta protivreče jedan drugome.

PRAVA ISTINA o tome u koji dan je Isus Hristos razapnut na krst i kada je vaskrsnut iz mrtvih ubrzano se širi po celom svetu. Hiljade ljudi najzad počinju da shvataju kako su se stvarno odvijali ti događaji. Časopis "Sunday School Times" je štampao članak na tu temu, a Oksford Univerzitet u Engleskoj, u svom izdanju Biblije, donosi tabelu koja dokazuje ovu novootkrivenu biblijsku istinu. Za sve to možemo da zahvalimo samo Bogu! Jer, iako su istine koje su zapisane u Njegovoj Reči potisnute i zagubljene tokom mračnog doba ljudske istorije u kome je vladalo sujeverje, otpad od istinite vere i krivotvorene doktrine, sama Biblija je brižno sačuvala svoju izvornu istinu. Tako mi danas možemo da proučavamo Bibliju kako bismo se pokazali vrsnima pred Bogom. Isto tako možemo da istražujemo i pronalazimo istine koje su tako dugo ostale sakrivene u toj knjizi. Kakva izvanredna studija! Kako je samo dragocena Božija Reč!

Cela istina još uvek nije izašla na videlo. Krenimo da je tražimo ne bismo li otkrili još više! Neka naša duhovna hrana bude čista BOŽIJA REČ. Jer ako odbacimo istinito svetlo Bog će, sasvim sigurno, da odbaci nas! Radujmo se u istini zbog koje valja dati slavu i hvalu samome Bogu!