Ponedeljak, 06. septembar 1999. - Specijalna emisija (4)

Posle malo duzeg prekida, ugrabih ponovo dovoljno racunarske snage i slobodnog vremena i sedoh da pisem. Posto vec pratimo RTS terminologiju, onda znate da je nemoguce izbeci Specijalne emisije... Na RTSu se dobro zna da Dnevnici 1, 2 i 3, moraju da lice na prethodnike k'o jaje jajetu i zna se da je to tako zauvek. Jadan onaj ko se drzne da promeni tako nesto... Kao posteni gradjanin, resio sam da zbog neminovne promene u strukturi, ovo pismo postane Specijalna emisija. Dosta je bilo ovog 'filosofskog' uvoda, vratimo se malko u proslost...

Poslednji izvestaj sam zavrsio jadikovanjem o stanovima i sl. U medjuvremenu, uspeo sam da nadjem stan. Sad, svasta se moze podvesti pod pojam 'stan'. U nasem zargonu, to bi se pre zvalo mali diskont na ulici, ali to se ovde zove 'studio'. Dakle, moj buduci zivotni prostor se sastoji od jedne sobe (14 x 19 mojih patika), male kuhinje, jos manjeg tusiralista i malenog toaleta. Tu je i jedan ostavni prostor ispod nekih stepenica i... najvaznija stvar! Ogroman prozor. U stvari, to nije prozor - to je IZLOG! Ceo zid ka ulici (da, naravno, prizemlje) je jedan veliki izlog. Ako malo bolje savladam obicaje, mozda mogu da zaposlim nekog da sedi u izlogu i tako otplatim stan :) Kad se zatvori unutra i zaklope bele vertikalne trake koje stite moju privatnost (da sam lokalni, ne bih stavio cak ni zavesice - oni mnogo vole da im se vidi kako je unutra lepo) situacija nije toliko katastrofalna. Stan je sveze okrecen, tepih i kuhinja i tus su potpuno novi - sve mirise... Kako kaze stara kineska, svaki pocetak je tezak... Izdrazacu neko vreme ovde, a za posle cemo videti. Vecina vas dobro zna moju definiciju idealne pozicije za stan: PREKO PUTA firme. Ovo je daleko od tog ideala (8 minuta setanja), ali kad uzmete u obzir da dvojica iz kancelarije stanuju 130 km daleko od firme (i da to za Holandiju nije nesto strasno neobicno), svaki dalji komentar je izlisan. Pored toga, muce me i druge stvari: spavanje i sedenje na tepihu i gledanje zidova nisu bas moje omiljene igrarije. Dakle, tu uskacu moji spasioci:

Prodavci polovnog namestaja i Prodavci polovne bele tehnike. Hilversum je centar Holandske TV industrije, tu stanuju razne zvezde i zvezdice, imaju svoje kuce i kucerine, i, sto je najvaznije - NE KUPUJU polovne stvari. Samim tim, ta grana trgovine nije razvijena. I pored tog, nasao sam jednu finu prodavnicu starog namestaja i prilicno sam zadovoljan 'izborom' stolica, stolova i fotelja. Problem su i dalje mali kreveti (za jednu osobu). Sredice se i to u narednih 20ak dana. Veca frka je nalazenje 'stare' bele tehnike. Ako neko ima savet, slobodno nek' javi :) Ima jedna dobra prodavnica u Hagu, ali je to malo podaleko (70 km), ali... 

Svaki stanovnik ove zemlje koji nema bicikl (nije obavezno samo jedan, moze i vise) smatra se za cudaka. Cini mi se da ovo vazi za osobe od 3 do 103 godine. Kad vidite kako bakica od 70 godina projuri pored vas pitate se sta ovde nije u redu. Zar ne bi trebalo da je ona stara i da treba da joj pomognete da predjete ulicu? Da ne bi ostao vecito cudan, pobrinuli su se moji prijatelji Prst Sudbine i Srecna Zvezda. Redovno sam obilazio jedan deo pored Centralne Stanice (svako vece mesto ima zeleznicku stanicu u centru i zato se te stanice i zovu centralne) koji se zove Raj za bicikle. Znate vec ko odlazi u raj... E, isto je i za bicikle. Osoba koja je otisla u raj je srecna, ali na zemlji od tog nemate korist. Slicno je i sa biciklima (biciklama, a Joco?). U raj odlaze kad postanu mnogo, mnogo stari... E, jednog dana, pronasao sam jednog malog crvenog koji je izgleda bio u klinickoj smrti, ali mu se izgleda jos nije umiralo. Nasmesio se on meni, isto tako i ja njemu, odvukao sam ga nekako do kuce i postavio dijagnozu: probusena zadnja, pedale obe u donjem polozaju, lanac kompletno zardjan, sajla od menjaca zamisljena, a kocnice ne rade. Dobro reko', tu sam te cek'o! Kroz 10ak dana sam zajezdio ulicama Hilversuma, bakice i deca su me i dalje preticali, ali ja se nisam dao. Kocio sam jos uvek nogama, imao cekic i pumpu u torbi, alinapredak je bio evidentan. Jos par dana kasnije skoro sve je bilo na mestu. Cak sam i cekic i pumpu ostavljao kod kuce. Prvog petka u septembru konacno sam bio spreman da po prvi put odem biciklom na posao. Jutro. Hladno i vlazno. Majica, trenerka i najlon jakna. I dalje mi je malkice hladno. Pored mene prolaze ljudi (da ne pominjem, naravno raznih starosnih doba) u majicama kratkih rukava. I pored toga se jos pretvaraju da im je prijatno. Uzas. Danas mi je biciklisticki staz vec duplo duzi - dva odlaska na posao... Sa tendencijom da se broj i dalje uvecava...

Posao. Ima ga. Nije bas definisan, nije intelektualan, ali ga ima. I za njeg me i placaju. Jeste, krajem meseca, moj saldo je iz dozvoljenog minusa presao u sasvim dovoljan plus. Mozda ne treba napominjati, ali uplatili su mi platu za avgust. Ove godine :) A onda je nastupila faza koju Ana karakterise frazom 'plastika-fantastika'. Prebacis deo para sa racuna na samu karticu. Umetnes u telefonsku govornicu - radi. Placas neku sicu od racuna u samoposluzi - radi. Zafali ti kes - stanes pored prvog automata, ukucas zeljenu svotu - frrrrp - radi. A za sta me placaju - to valjda zna sef. Prve tri nedelje kurs, zatim dokumentaristika. Kolega Tjerk i ja smo bili zaduzeni za smisljanje nekih testova. Mi smo bili vredni i smisljali i smisljali i smislili. Onda je sef bio beskonacno srecan, dobili smo i pohvalu za uradjenu stvar, zatim sam jos nesto crtkao i onda je danas sef rekao da trenutno nema zadatak za mene. Divota. A kazu da se na Zapadu mnogo radi :) Salu na stranu, doci ce i taj period, a dok ne dodje, uzivam dok mogu.

Zasto uzivam? Zato sto je ovo najlepse leto, leto kakvog se ni najstariji stanovnici Hilversuma i okoline ne secaju. Toplo, suncano, nema kise, nema oblaka i vetra. Stvarno je neverovatno lepo. No, za to vreme BG i YU su zasute kisama razne sorte. Izgleda da se kisa zaljubila u YU i ostavila NL da pati. Vec se oseti da su dani kraci, smrkava se oko 20:40, izjutra je hladno, a uskoro ce i kalendarska jesen... Onda cu vec drukcije pisati.

Sport... Pa bilo ga je... Izgubili smo od Irske, Hrvatska dobila Irce, mi Makedonce. Bio sam na bazenu i malo vozio bicikl... Uz to se i dalje trudim da ne jedem puno. Jos uvek mi to dobro polazi za rukom. Kako ce biti kad se sve stmuri i pocnu da padaju kise nedeljama i mesecima, videcemo...

Otprilike smo dotakli sve vazne stavke (posao, ekonomija, sport i vreme), predjimo malo i na zanimljivosti. Na pocetku sam rekao da sam uhvatio i procesorsku snagu i slobodno vreme... Mali opis procesorske snage i okoline u kojoj ovo pisem. Pentium II na 300 MHz, 64 RAM, 6 GB disk, 1024x768 TFT - e sad sam se izdao... Naravno, laptop... Compaq Armada 7400. Smrc, nije mi stalno dodeljen nego sam ga samo pozajmio iz firme na jedno vece. Ekran ogroman, masina PREBRZA (neuporedivo sa VF TEL Pentiumima na 120), a SLAG NA TORTU OD JAGODA su par JBL zvucnika... Zasto bas JBL? Mozda ste na sajmovima raznim primetili zvucnike velicine dve kutije cigara koji RAZBIJAJU... E, ovi su takvi. Ton se ne da uporediti sa onim piskutanjem iz starih laptopova. Ovo je sad trend - stvarno je pravi pogodak. Moram malo da branim i staru firmu - Siemens je i dalje mnogo komforniji, ima bolji raspored tastera i ima TOUCH PAD za razliku od Compaq mrdalice misa... Izvinjavam se siroj publici koju ovo ne interesuje... Da, JBL zvucnici naravski pustaju domace mp3 numere (autore pesama nikad necete pogoditi ;), sedim u krevetu, a napolju se smrkava i GRMI. Ode leto...

Ode i specijalna emisija. Jos jedared se izvinjavam na 'gusenju' i 'davljenju', obecavam da cu vas i dalje malkice gnjaviti ovakvim mailovima, a vi se javite ponekad... Da idemo negde da se zezamo...

Ceda

PS: Ako ste mislili da je ovo kraj, presli ste se... He... Sad su na redu Ponocne Vesti (5)

Sta raditi kad je vreme za vikend savrseno... 
I dosadno ti je sedeti kod kuce...
I sve je nekako blizu, a imas i raspolozene drugare...

Sesti u kola i proci tri drzave za dva dana, voziti se oko 800 km, spavati u hostelu i vratiti se preumoran, ali zadovoljan u svoj stan.

Skupilo se drustvo (Ivan, Zika i ja), napravili se sendvicici, selo se u auto i zapucalo u Belgiju. Granicu nekako nismo ni osetili (da, videli smo tablu na kojoj pise da smo usli u Belgiju), uleteli smo u jedne radove na putu (40 minuta za 25 km), prosli Antverpen i razna neka belgijska sela, uzivali u brdovitim Ardenima, isli sporom trakom (desna, samo 120-130 km/h) i neosetno usli u maleni Luksemburg. Uskoro smo potrefili i put za glavni grad, malkice lutali dok nismo nasli hostel, a zatim se srecno smestili. Posle tog smo se dali u potragu za vatrenim stanovnicama velegrada (salim se...). I ovde je u jednoj od glavnih uloga bila drugarica Platika-Fantastika. Ubacis onu vec pomenutu karticu u cash-automat (ovog puta luksemburzanski), sacekas malo i masina kaze frrrrrrrt - izvadis belgijske pare koje se koriste ravnopravno u Luksemburgu, tamo neki bankarski cika to odbije od holandske platice i svi su srecni i zadovoljni. Zatim smo setali, razgledali kule, tvrdjave, ulicice. Omiljeni hobi nam je bio da trazimo 'legitimne vojne ciljeve', zamisljali kako bi bilo da srusimo neki most, neki njihov TV toranj (naravno, ni blizu onom nasem, pokojnom, avalskom)... Posle smo se videli sa mojim ex-cimerom iz studentskih dana (Mi$ko i zena mu Dragana - Femi), provozali se gradom i otisli u luna park. Ogromne igracke (Tviti brd velicine oveceg deteta, ogromni Garfildi, tasmanijski djavoli i razne druge kreature), milion ljudi, vrtuljci od kojih zastaje dah... E, tu se nisam izvukao. Naterali me mangupi da se vozam na jednom od vrtuljaka... Kao nije to nista, ovaj je za devojcice i sl... Posto su se ostali (sem Zike) vec vozali, drznuh se i ja... Ostatak veceri sam imao cudan osecaj u glavi :-) Ali, bilo je lepo, fino smo se umorili i otisli u hostel.

Posebno poglavlje: Zika. Ko ga ne zna, skupo bi ga platio... Covek od skoro 200 u visinu i malko iznad 100... u tezinu. I kako kaze, obicno ne hrce... Kad nije umoran. E, te noci je izgleda bio umoran za par nedelja unazad. A spavao je na krevetu ispod mene... Cini mi se da oka nisam sklopio... Uh. Zato cu danas da legnem pre 21:00 (a to je kroz pola sata).

Nedelja. Dorucak. Odjavljivanje iz hostela. Pesacka tura po gradu, kola i odabiranje turistickog puta kroz Luksemburg. Vozili smo se kroz sume, livade, zamalo zalutali u Nemacku, pratili dolinu jedne reke, peli se na vrh nekog brda, isli u jedan zamak iz 14 veka i na kraju stigli u Belgiju. Savrseni provod. Zatim, auto put, Belgija se brzo prodje, opet brezuljci i sume, a zatim konacno Holandija, ravna k'o moja Vojvodina... I eto nas u Hagu, a malo posle i u vozu i svako na svoju stranu... Mozda se pitate koliko sve to kosta... Grubo receno, oko 70 DEM po osobi, sa sve spavanjem... Mozda cak i manje. Nismo jos izveli racunicu... Nigde se ne placa putarina, izlazna taksa, porez na porezov porez i sl... Nigde miliciju nismo videli, a ipak sve funkcionise. 

Nisu to cista posla!

Puno vas sve puno puno pozdravljam i zelim laku i udobnu noc...

Ceda, gnjavator koji pise beskonacno dugacka pisma

PPS: I dalje sam odusevljen kvalitetom muzike koja izlazi iz ove spravice...

PPPS: Utorak. Sedim na poslu. Treniram ove engleze oko mene muzikom sa istog laptopa - izbor je pao na Underground... Milina. Pozdrav jos jedared.