Drage moje i dragi moji,

evo vec je proslo 7 dana od kako sam 28. jula uvece seo u autobus na Tasmajdanu i otisnuo se u (ne tako) daleki svet. Sedam dana ponekad prodje a da se nista vazno, smesno, glupo ili sl ne izdesava...

No, podjimo redom.

Autobus agencije Putnik - mesto br. 50. Sva ostala mesta popunjena. "Mali" ranac za u avion (tezak ko tuc) izmedju nogu, promaja ubija, kad Misko zatvori ventilaciju motor odozdo pregreva... Sve to nije nista kad se zna da ce 'uskoro' uslediti avion - idealno sredstvo za prevoz ljudi :) Ekipa u autobusu je prica za sebe. Ljudi idu na sve strane, neki su bili samo na kratko, neki... Do mene je bio tip koji je prava komedija. Radi u Nigeriji (za one koji nisu upoznati imao sam ponudu da radim tamo pocetkom godine), sve vreme nesto gundja i zapitkuje, a nisam mogao da se otrgnem utisku da ga je mama pakovala za put. To nije nista lose kad ste mali. Medjutim, on je imao preko 40 godina... Silne kovertice, na svakoj od njih lepo napisano KARTA, DOKUMENTI, NOVAC - ako ga neko presretne nece morati da se muci - sve ce mu biti napisano. Najsmesnije je sto i pored takve 'organizacije' tip 20 minuta nije mogao da pronadje kartu za autobus! U prici i raznom veselju dolazimo i do prve prave prepreke: GRANICA. Svaka granica je prica za sebe, neke se trude da ne postoje, neke imaju velike zidove, a neke... Na nasoj strani smo zadrzani sat vremena, dok su Madjari morali da pokazu da su oni ipak vazniji: samo smo dva sata hranili komarce koji zive u medjuprostoru i vec nesto posle 03:00 smo pohitali ka aerodromu Ferihedji nadomak Budimpeste, omiljenom svratistu odredjenog broja Jugoslovena...
Posto je kroz Madjarsku pametno voziti malko sporije nego kroz YU, pitanje je bilo da li cu stici na vreme. Misko je ipak znao put i vec pre 06:00 smo bili na aerodromu.

Problem: YU pasos, cudna viza, KLM avionska karta u JEDNOM smeru...
Lepa teta, rano jutro, smesak ona, smesak ja, treptaj ja, opet treptaj, ali dzabe... mora da pozove nadlezne da joj objasne sta i kako da radi. Za to vreme ja se preznojavam iz dva razloga - imadoh beznacajni overweight (samo 32 kg od dozvoljenih 20 kg), a uz to nemam sve potrebne papire... Posle 10ak minuta bezuspesnog zvanja, pametna teta se seti da me pita da li imam radnu dozvolu i slicne zezalice. Rekoh da imam, ali... Posto je ceo proces pakovanja i odlaska bio poprilicno konfuzan, a ja ponajvise doprineo toj konfuziji, sve dokumente sam lepo stavio u jednu lepu najlon kesu, tu kesu u jednu lepu plavu torbu, a tu torbu u jedan (vec pomenuti i preteski prepuni) ranac! Mozete zamisliti Cedu kako se cekira na salteru BIZNIS klase (ona me sama pozvala, ja lepo stao u red za ekonomsku), a pri tome izgleda i kao pravi biznismen koji se trucka autobusom jos od sinoc, nema aktovku vec pomenuti ranac iz kog prvo mora izvuci milion stvari da bi mogao pristupiti torbi :) I ta epizoda se srecno zavrsila, teta mi je dala karticu za ulazak u avion, zanemarila preteske kofere i pozelela mi srecu. 

Vruuuummmmm... Fssssss.... Dobrodosli u avion KLM, govori vam kapetan van Ghkrehgijk. Zelim vam... Nakon toga su nam objasnili sta da radimo ako se avion pocne rusiti (svi smo im verovali da ce nas bas taj redosled akcija spasiti), a zatim je dosao DUGO ocekivani dorucak (zbog vec pomenute organizovanosti pri pakovanju nisam poneo nista od hrane - manji problem, ali isto tako i nista vode). Let je bio jako prijatan, vreme predivno, oblaci vec vise puta vidjeni - sve mi je to ostavljalo dovoljno vremena da se posvetim lepotama KLM kuhinje. Necu vas zamarati opisom djakonija, mada svi znate koliko volim to da radim :) Nakon malo manje od dva sata stigli smo do amsterdamskog aerodroma Schiphol. Pasoska kontrola sa sve stajanjem u redu je trajala MANJE OD JEDNOG MINUTA!!! Toliko o granicama!
Nakon sto sam docekao svoj malecki prtljag prosao sam carinu, naravno niko se nije ni najmanje pomerio sa svog mesta zbog toga i izasao napolje (iz dolaznog prostora). Kao vec iskusni poznavalac pomenutog aerodroma, sa guldenima zaostalim od proslog puta kupio sam one-way-ticket za Hag i krenuo u susret neizvesnostima.

Voz je u Holandiji sredstvo koje ljudi koriste da lako stignu od jednog mesta do drugog! Verovali ili ne, sve funkcionise, sve je cisto, ide na vreme, cika kondukteri su nasmejani, jes' da ljudi drze noge na sedistu preko puta (naravno da pre toga skinu obucu da ne bi prljali sediste), ali i dovoljno cesto peru noge tako da to nije veliki problem :) Stigoh u Hag, vreme je i dalje neverovatno za ove krajeve (28 C), pozvah svog druga, dogovorismo mesto za sastanak i... Crkoh. Mesto je 5 minuta hoda od telefona, a mojih 32 kg merenog i jos bar 20 kg 'rucnog' prtljaga su vrlo neprijatni za nosenje: dva ranca, ogroman kofer koji se malo otvara sam od sebe, sunce koje przi i samo dve ruke i jedna ledja :) I to je bilo sredjeno i koji tren kasnije smo bili u stanu i 'ladili se ladnim picencem (sok od kruske, za neverne Tome - razne pivske lepote dolaze kasnije :).

Moj drug se vratio na posao i ja ostah u stanu po prvi put (na zalost ne i poslednji) sam. Nigde nikog. Obuze me neka tuga, ali srecom, trajala je par sekundi :) San je sve to sredio... Uvece smo izasli u setnjicu po Hagu, sedeli u jednoj bastici (inace, napolju je dan do oko 22:00 i to je zaista predivno - medjutim, kazu da je zimi zbog prilicne severnosti znatno gore) i otisli rano na spavanje jer je moj drug sutra odlazio na godisnji i ostavljao mi svoj stan na raspolaganje! Milina! Ceo stan i nikog ne poznajes. Niko ne zeli da dodje na zurku i da ga prlja (ovo je naravno sala za Gorana!).

Uvedimo i datume u pricu da bi bilo lakse pratiti.
Ako ste se umorili od citanja, samo da napomenem da ovog ima jos i 
da cete se jos vise umoriti... A tek je prosao moj prvi dan u NL :)

Petak, 30. jul 1999.

Rano holandsko jutro, sunce i opet +28. Holandjani ne veruju svojim culima da i kod njih moze i ume da bude tako toplo. Odmoran i cio resih da krenem u susret svom buducem radnom mestu, vozom kao i sav normalan svet. Na stanici odmah zatrazih formulare za popust - na sve voznje sem od 04:00 do 09:00 radnim danom popust je 40%. Naravno, formulari su na savrsenom holandskom koji ja savrseno ne razumem (jos uvek!). Izmedju ostalog, uz tu povlasticu se dobija i karta za besplatan ulaz u sve muzeje u Holandiji! Idealan provod za duge jesenje i zimske sumrake i veceri... Voz za Hilversum (mesto udaljeno 20ak km od Amsterdama, holandsko sediste firme Lucent Technologies) je naravno posao na vreme, u Utrehtu sam imao celih 6 minuta da predjem sa jednog voza na drugi, taj drugi je posao na vreme... Ali, da vas ne davim, kao sto rekoh, vozovi idu na vreme pa to nije neki dogadjaj. Ako se desi da osetim kasnjenje - pisacu vam.
Lagano prosetah do svoje firme (veliki radovi na preuredjenju ulaznog dela su bili u toku, pravi lavirint sam prosao dok nisam pronasao potrebnu kancelariju) i obreh se u personalnom odeljenju, kod tete koja ima ime ni nalik nasoj teta Agici :) Necu se ni truditi da vam docaravam probleme na koje nailazim kad samo treba da ponovim necije ime - dovoljno je da vidite njihove face kad pokusaju da ponove moje ime i prezime!!! U personalnom sam dobio sledece sitnice: ugovor, informacije o penziji, stednji za crne dane, kolektivni ugovor, milion raznih prospekata i KNJIGU i 4 KASETE za ucenje holandskog - jeste da je cena bedna (beskonacno puta manja od pravog kursa - nece mi se izvuci bez toga!), ali je gest fantastican! Morao sam kupiti vokmen da bi mogao da vezbam lekcije... Da, umalo da zaboravih najvazniju stvar, dobio sam i kljuceve od stana! Kakav pocetak. Dva dana u Holandiji i vec imam kljuceve od dva stana... Takvim tempom brzo bih zaradio za lagodan ostatak zivota. Sreo sam se i sa svojim sefom (opet, ni nalik dobrom sefu Ciri), procaskao malo i otisao da se iznenadim...

...veoma prijatno. Stan je na dva minuta hoda od centralne hilversumske strafte, na minut od supermarketa i 15 od posla. (vidite da jos uvek sve izrazavam u minutima hoda sto samo znaci da jos uvek nemam bicikl...). Pored toga sto je tako dobro lociran treba reci i sledece: ima dva nivoa (dole su kuhinja, ostava, veelika dnevna soba i wc, a gore dve sobe i veliko kupatilo) i sto je jos vaznije od raznih nivoa, KOMPLETNO je opremljen - sta god pomislite ima, sem kucne pomocnice (pozdrav Dragani). Ves masina, sporet na gas (inace, sve je ovde na gas), frizider, televizor, telefon koji samo nije ukljucen, kreveti, posteljina, pegla, daska, pribor za jelo, tanjiri..... Apsolutno sve (nazalost, frizider je bio prazan te sam morao ici u...)

...nabavku. Tad jos nisam znao da imam supermarket iza coska pa sam setao ulicama i nasao jedan malo dalje. Posto sam glupi lala, nisam znao da iskoristim prednost cinjenice da se radnim danom, kada je sve i inace otvoreno, ali samo od 09:00 do 17:00 ili 18:00, nakupujem stvari koje zivot znace - tj. hrane! Kupih nesto malo i odoh u SVOJ stan. Tu sam malo odremao (jos uvek se osecao uticaj autobusa) i predvece krenuo nazad za Hag - jos uvek nisam preneo najveci deo stvari. Ovo je bila samo tura za upoznavanje. Vece sam proveo caskajuci sa jednim Makedoncem koji radi u holandskom telekomu (KPN).

Hag. Subota. Dan za soping, skitanje i uzivanje... Ovog drugog i treceg je bilo ohohohohoo. Cuo sam se sa izvesnim Dusanom koji je student u Delftu, i nakon izvesnog vremena pao je dogovor da dodjem u Delft oko 16:00. To mi je ostavilo dovoljno vremena da istrazujem jednu veliku robnu kucu, da pojedem poneki sladoled (joj miline, ne prodaju se pakovanja manja od 3 velika Bountyja ili 6 snickersa!) i da se spremim na put za Delft (univerzitetski gradic, 10ak km udaljen od Haga. Univerziteti su uglavnom tehnicki - oni 'ostali' su u nekim drugim gradovima - zakljucke izvucite sami). Sreo sam se sa drustvom, kod Dusana je bio i Zika (kolega sa fakulteta koji je poceo da radi za istu firmu kao i ja, samo dve nedelje ranije), a onda smo se u dobrom starom coporativnom fazonu prikljucili nekoj rodjendanskoj zurci koju je pravio Dusanov drug sa fakulteta. Ako ste mislili da je to neki ludi provod u diskoteci sa glasnom muzikom i znojavim telima, presli ste se... Nije bilo muzike, nije bilo vruce, nije bilo diskoteke ni kafica ni sedenja u kuci vec...
Jedan lepi rostilj na jezeru... Savrseno organizovan, dva rostilja na kome se pece razno meso, mi smo naravno, po dobro poznatom zapadnom obicaju poneli mleveno meso od kog smo napravili cevapcice, a posto su SVI zeleli da bas probaju Serbian Cevapcici, mi smo posle morali da jedemo njihovo - a bilo ga je u izobilju... Pored rostilja ne moze se a da se ne pije pivo (tog puta u pitanju je bio Grolsch, a vec pre toga je 'pao' i Heineken i Oranje i... - ovo ipak citaju i moji mama i tata, pa ne mogu sve da pisem! Salim se naravno, sve su to 'male' doze :)

Posle rostilja smo se sreli sa jos nekim YU i ex-YU ljudima (ovi ex su Makedonci), sedeli u nekoj bastici (tad sam vec pio Schweps) i caskali. Bilo je raznih ljudi, ali ipak smo mi srpskogovoreci preovladjivali tako da se onih par stranaca prilicno dosadjivalo. Zabavno je bilo posmatrati kelnera koji nije mogao da shvati da mi zelimo da spojimo TRI stola i da ih POMERIMO sa mesta na kome oni OBICNO stoje :) Video je da ne moze protiv nas i pustio nas da radimo sta hocemo... Nakon toga nocni voz i Hag ponovo. Ovaj put, dozivljaj putovanja vozom je nesto sasvim drugacije! Taj nocni voz ide u krug (nesto kao nocni u BG - samo sto spaja 4 velika grada: Amsterdam, Utrecht, Rotterdam i den Haag), i u njemu nema mesta ni da se STOJI! Subota uvece, 01:00, mladi krenuli da izlaze i idu naravno u Amsterdam! A u vozu, kao i svugde okolo, beli, zuti, crni, sareni, pegavi, krivi, pravi, mladi, stari... Milina. Nemoguce je strcati!

Nedelja, 1. avgust, samo jos jedan preostao slobodan dan!

Posto je prva nedelja u mesecu, i ona je radna! Neverovatna kolicina radnih dana... Cetvrtak vece je 'koop-avond' ili u prevodu vece za kupovinu! Radnje rade do 21:00 i skoro svaka druga ima u prozoru zakacen oglas da trazi radnike za 'ispomoc' cetvrtkom i subotom - tad padnu s nogu jer logicno, ostalim danima niko normalan (tj. zaposlen) ne ide u kupovinu jer su radna vremena identicna... Petak nisam radio - stalno otvorene prodavnice. Subota sve radi. Nedelja prva u mesecu radna... Eh, vec sutra je sve bilo drugacije... No, jos uvek je danas. Nakon detaljnog proucavanja dobijenih papira i premisljanja kako utrositi dan predvidjen za seljakanje na liniji Hag - Hilversum (inace, Hilversum je pored telekomunikacionog centra centar jos jedne lepe 'industrijske' grane - vecina TV studija je locirana bas ovde i to je razlog zasto se ovde ponekad i moze videti lepa zena na ulici!, ali isto tako je i JAKO tesko naci jeftin i prihvatljiv smestaj - kolega Englez sa posla placa namesteni stan 2500 nlg mesecno! - joj kad bi mogao znati koliko li on para dobija... Cisto informativno, da vidim koliko sam gradjanin 'drugog' reda). Razmisljajuci sta da radim, resih da odem na more. Jeste, kao sto znate, i Holandija more za trku ima! Jes' da je malo na severu i da je verovatno hladno, ali reko' sebi more je more. Sedoh na tramvaj i odoh na more... Temperatura vazduha oko 30, lokalni i dalje ne veruju da moze da bude toliko vruce, a na plazi HAOS! Plaza se nalazi u predgradju Haga veoma poznatom domacem stanovnistvu - Sheveningen (cita se BAS ovako sa S i H na pocetku), ima pejzaze kao iz filmova i ima milijardu ljudi na predivnom pescanom strandu. Izuh sandale, zagazih u savrseno prijatan sitan pesak, pojedoh konacno i 6 Snickers iz pakovanja (vec su se prilicno otopili - a u medjuvremenu sam kupio i vokmen - mora se, za holandske lekcije - aiwa, jeftin model, 29 guldena, 1 dem = 1.126 nlg). Polagano krcih put do plaze kroz silne lezaljke i sitnu decu i tad je usledio SOK. Voda je LEDENA, ali SKROZ! A u vodi i stari i mladi, prave se da im je prijatno. Vecina samo stoji i skakuce u mestu, a najhrabriji i zaplivaju par metara dalje. Razlog za ovoliko pomanjkanje hrabrosti je u jakim strujama okeana, a ne u hladnoci. Setao sam plazom, na drugom kraju izasao sa stranda i sacekao da me nedeljni tramvaj (koji vozi znatno redje) polagano vrati kuci...
Onda sam se spakovao i posao.
I stigao.
I raspakovao se (i jos uvek nisam pospremio nered koji je nastao nakon ove cinjenice :)

U stanu je bila prilicna vrucina, daljinski nije radio, a hrane je jos uvek bilo od petka. Prosetao sam malo i posao na spavanje jer me sutra ceka...

... Prvi radni dan. Hilversum, 02. avgust 1999. Lucent Technologies

Dosao sam na vreme (receno je u 09:00, bio sam tamo 5 minuta ranije), dobio karticu-propusnicu za goste - moja jos uvek nije gotova, sacekao sefa, a u medjuvremenu uzivao u djakonijama holandske kuhinje... Sav onaj pomenuti nered i lavirinti su nestali, na ulazu u veliku zgradu bili su stubovi balona (kao nekad kad sam to isto radio u Hajatu u BG), a unutra kolaci i kafa i caj. Sa sefom sam caskao skoro 10 minuta, predao personalki ugovor i jos neke papire, a onda otisao na KURS koji je poceo pre 45 minuta! Nisam stigao ni da se povratim od soka, a vec sam bio u grupi koja uci neke stvari koje su mi cak i poznate. Saznao sam da cu da radim na SDH projektu za jednog od lokalnih mobtel provajdera (vidi na www.telfort.nl - verovatno ima slobodnih radnih mesta!), a obuka je za Lucentov sistem za nadgledanje SDH mreze napravljene od Lucentove opreme. Interesantno je da Telfort ima trenutno mrezu koja ima i Simens uredjaje, ali je zeleo da odabere novog isporucioca! :) Na obuci nas je 8 decaka. 4 su kupci (dva Svajcarca - UCS, dva Holandeza koji rade za lokalnu kablovsku kompaniju), a 4 Lucentovci.
Od nas cetvorice, jedan je Tjerk, jedan Peter, jedan Didik, a jedan Ceda. Svi smo iz razlicitih zemalja, jedan cak i iz drugog kontinenta. Tjerk - visoki plavi Holandjanin, Peter krupni debeli Englez, a Didik je iz Malezije. Bas smo luda grupa. Jedino me brine to sto vecinu ostalih razumem dok pricaju sem Engleza Pitera! Svaki put klimnem glavom, kazem mhmmm, nasmesim se, a tek svaku trecu shvatim :) Prvi dan smo 'ucili' do 16:30, zatim smo otisli do Tjerkove i Piterove kancelarije, tamo su mi dali projekat za ovo sto trenutno radimo (knjizica od 1000 strana) i rekli mi da proucim. Sta cu jadan, mali i bez iskustva, sedoh i krenuh samo da prelistavam stranice... Potrajalo je to do oko 19:30. Rekoh sebi, sad ce Dnevnik, da podjem kuci dok jos nije kasno :) Dodjoh u neko doba kuci i zakljucih sta? NEMA HRANE, a nema gde ni da se kupi! Uzas, tuga i jad. Nema sad, nema ni ujutru. Dobro, nije bilo bas tako, ali je bilo vrlo slicno. Prvo sledece vreme za kupovinu je bilo utorak popodne i verujte, dobro sam ga iskoristio, ali otompotom :)

Setao sam praznim ulicama Hilversuma, nasumice birao ulice, sretao 2 coveka u 15 minuta i cudio se sto me niko ne zaustavlja da me pita sta ja to radim u 10 uvece napolju! Tokom cele setnje samo na jednom mestu sam video dvoje mladih srecno zagrljenih. Sve ostalo su bili uglavnom stariji prolaznici koji se zure negde... Medjutim, vreme sam dobro iskoristio, pronasao sam gde se nalaze banke, gde prodavnice, gde... Samo nisam jos uvek imao svoju banku, svoj racun, svoj bicikl, svoj telefon, svoj... No, sve se menja.

Utorak, 03.08.1999. Drugi radni dan.

Drugi radni dan je bio mnogo laksi nego prvi. Znao sam raspored, znao sta treba da uradim, popunio sam neke formulare koje do tad nisam znao i saznao da postoji banka (ABN AMRO) blizu firme! To je jako jako vazan podatak (banke inace rade samo radnim danom od 10 do 17!!!, ponedeljkom od 12 do 17!!!!!). U pauzi za rucak prosetao sam do tamo i zakazao razgovor za otvaranje naloga za sredu. Vratio se na kurs i pobegao sa pola poslednjeg casa! Sta da se radi, treba stici u policiju i u supermarket!!! U policiju sam stigao na vreme, predao formulare koje sam uspesno popunio i dobio inf da cu biti pozvan kad bude trebalo. Super. I to je bilo iza mene i kad sam stigao kuci odlucim sledece: moram da kupim mobilni, krajnje vreme je doslo i moram da kupim 'svasta' u super-marketu. Posto sam u medjuvremenu otkrio da super-market AH u komsiluku radi svakog dana od 08:00 do 20:00, dao sam se u potragu za najboljim i najjeftinijim i najdostupnijim i najlepsim mobilnim telefonom na svetu. Izbor je na kraju sasvim slucajno pao na pre-paid sistem Telforta i za samo 99 guldena dobio sam Motorolin telefon (ne mogu da se setim oznake) i karticu od 50 guldena!!! To sve znaci da me telfon kostao opasnih 49 guldena (oko 45 dem!) - ima li majstora da ga otkljucaju? ;) 

Ako neko slucajno pozeli, moze da me zovne na +31-626-744-525 - voice mail nemojte ostavljati, biju po usima ako zelis da ga procitas :)

Odmah nakon tog sam otisao u pomenuti AH market i pokupovao sve sto mi se cinilo pametnim (prasak za ves je bio apsolutna potreba jer sam u Holandiju stigao sa 80% prljavih stvari - padala je uzasno jaka kisa kad sam isao iz Sombora za BG, autobus je bio firme Krstic i u kofer i ranac je nesmetano prodirala divna prljava kisna vodica! - dan pred put sam sve to samo susio, a pranje i moju omiljenu radnju koja sledi posle a radi se peglom ostavio za kasnije). Nakon vise od sat vremena setnje 'ulicama' prodavnickim krenuo sam kuci i bio veoma srecan kad sam poceo da se 'otpakujem'. Cena je prava sitnica, necemo je porediti sa YU :) Uvece sam 'proucio' ves masinu, ubacio najnebitnije stvari i nekih 2 sata kasnije sam se bacio u krevet (bila je tacno ponoc, i po obicaju sam odslusao vesti mrskog okupatorskog radija Slobodna Evropa, program na juznoslavenskim jezicima... Cujnost je prilicno dobra, radio sa satom je naravno vec bio u stanu, pored kreveta...).

Sreda, 04.08.1999. Treci radni dan.

Jedan od Svajcaraca na kursu se posebno 'istice' :) Ima dugu kosu, dolazi neobrijan, mnogo kasni (dolazi posle 10:00 iako stanuje u hotelu 10 min daleko), zatim postavlja pitanja vezana za gradivo predavano tog jutra i... voli da cacka po UNIXu i trazi nedokumentovane opcije (pozdrav za sefa Ciru)... Ja se drzim po strani, tako me moj kum Vuki savetovao :) Danas sam u pauzi za rucak obavio najvazniju mogucu stvar! Otisao sam u banku i dobio svoj broj racuna (kartica ce biti gotova kroz 10ak dana, ali vec mogu da primam pare - bilo je jako bitno jer do 5. u mesecu se u platnom odeljenju primaju promene - pitanje je da li bi mi isplatili platu da to nisam uradio do sutra!). Nakon toga opet malo kursa i evo, konacno, seo sam u lepo rashladjenu racunarsku sobu i napisao ovo malecko pisamce :)

Vec je oko 18:00, kroz 4 sata ce se i smraciti, a ima sanse da ce nas i kisica obradovati (zaboravih da kazem da je jedan pljuskic pao u nedelju oko 19:00, taman da me osvezi pred seljenje iz Haga - za sve ostalo vreme nista - neverovatno!). Pored ovih 'sitnica' jedina 'napomena' koja mi pada na pamet su bicikli. Voze ih i stari i mladi, a pri tome jure k'o blesavi... I uopste ih nije briga da li ce da te zgaze ili ne. Ima da kupim bajs i ja da krenem da plasim pesak sto je pre moguce! Kazu da ih u Amsterdamu ima za 25 nlg - sve ne mogu da poverujem u to. Ima ih jako lepih, menjaci su kao na motoru, prednja kocnica je disk kocnica (obavezna stvar jer ne proklizava kad je kisa, a uglavnom je kisa), a cene tih lepotana su od 1000 do 1400 nlg... Dobra 'neprereziva' brava je jos oko 140, a danas sam video 'dobar' Reno 25 za 'samo' 1000 NLG!!! (drzite me da ga ne kupim!) :)

Kome ovo nije dosadilo, svaka mu cast.

Posto i mi Cigani dusu imamo, dosta je za ovaj put, broj telefona imate, pa ko voli nek' izvoli.
Zaboravio sam da kazem da ovaj lepi stan imam samo do 30. septembra. Ako zelite da dodjete u provod i ludo zezanje, pozurite :)

Pozdrav,

Ceda, the Undutchable