Razlika madju polovima: muzjak ima produzeno ledjno i podrepno peraje.
 Zemlja biserne guramije je malajsko poluostrvo, Istocna Indija i ostrva Borneo i Sumatra, gde zivi u jezerima, potocima i na poplavljenim pirincanim poljima. U Evropu je prenesena 1933. godine i veoma je omiljena akvarijumska riba koja je prilicno velika, zbog cega zahteva veci akvarijum.
     Telo je visoko i sa strane spljosteno, trbusna peraja su koncasta, ledjno je srazmerno malo. Repno peraje je iz dva dela. Ledja su zutosmedje boje, a telo je posuto svetlucajucim pegama koje se vide kao mozaik. Bez pega su samo glava, trbuh i grudna peraja. Razlika medju polovima je dobro uocljiva. Muzjak ima oranznocrveno grlo i grudi, koji su jos izrazitijh boja za vreme mrescenja. Pored toga muzjak ima duze ledjno i podrepno peraje. Mlade guramije, koje se prodaju, jos nemaju tako lepih boja kao njihovi roditelji. One su zutosmedje boje posute mozaicnim pegama, a po sredini tela se proteze tamna duga linija, koja sa staroscu iscezava.
 Vode u kojima zive guramije su veoma tople i dostizu temperaturu 25-26C, dok je za razmnozavanje potrebna dva do tri stepena visa temperatura. U pogledu kvaliteta vode nije osetljiva, atvrdoca i kiselost ne igraju ulogu. Takodje i u pogledu hrane nisu zahtevne ribe (jedu kako zivu tako i suvu hranu).
     Kao sto smo vec napomenuli,biserna guramija je prilicno velika, ponekad cak i vise od 10cm, zbog cega moramo osigurati veliki akvarijum, makar 50 litara. Ribe ce se dobro osecati ako je podloga tamna, akvarijum dobro zarascen, skromnije osvetljen i sa plivajucim biljkama. Nesto cvornovitog korenja nece biti na odmet u akvarijumu. Preporucljivo je kupovati mlade ribice, jer su starije vrlo plasljive i tesko se navikavaju na novu okolinu. Mlade ribice, koje su naucene na drustvo drugih riba, mnogo su slobodnije i ne skrivaju se odmah medju biljke ako im nudimo hranu. Biserna guramija je miroljubiva riba, izuzev za vreme mrescenja kada muzjek postaje agresivan. Mozemo ih naseliti u akvarijum zajedno sa drugim ribama, samo ne zajedno sa mrenama,jer one neprestano vuku guramije za njhovakoncasta peraja, zbog cega postaju nemirne i plasljive.
     Biserna guramija sagradi u zajednickom akvarijumu srazmerno veliko gnezdo, ali u njemu ne mozemo odgajiti mlade ribice, jer bi bile zrtve vecih odraslih riba. Ako zelimo ove ribe da gajimo, potreban je veci akvarijum(50l) koji se moze normalno urediti. Ribe mozemo gajiti i u tzv. cistom akvarijumu (bez podloge), ali u njemu mora biti dovoljno grmova od biljaka, koje pricvrstimo kamenjem, i veci broj plivajucih biljaka. Muzjak je u vreme mrescenja prilicno agresivan, zbog cega treba izabrati zenke koje su primerene za mrescenje. Svaki muzjek, tekodje, nije primeran za razmnozavannje i zato treba uzinati samo odrasle muzjake. Temperatura vode mora biti 28-30C. Za gradnju gnezda muzjak uptrebljava i odumrle delove biljaka, koje zajedno sa vazdusnim mehuricima pusta na povrsinu. Kada sa dna dize odumrle delove lisca, dize i pesak koji iz gnezda ponovo padne na dno. To je poznata gradnja brezuljaka o cemu su akvaristi mnogo raspravljali. Kada je gnezdo pripremljeno, pocinje muzjak osvajati zenku i pliva pored nje tako, da je telom zagrli i obrne na ledja. U pocetku je parenje prividno, a zatim zenka pocinje ispuustati ikru,koju muzjak oplodjava. Zenka polozi do 1000 ikri, pa je za toliko riba potreban veliki akvarijum i dosta hrane. Toliko jaja zenka ne odlaze odjendamput, vec u vise uzastopnih parenja. Osle toga treba zenku odstraniti, jer je potpuno iscrpljena a i muzjak bi je progonio. Muzjak potrazi jaja sa poda i odnese ih u gnezdo. On je uopste vrlo savestan, jer posle 24 sata, kada se izlegu ribice, cuva i njih. Uskoro ribice pocinju napustati gnezdo i tada ih muzjak ne moze vise kontrolisati. Tada i muzjaka odstranimo, a mlade ribice pocnemo hraniti. Mozemo opaziti kako razlicito rastu mlade ribice. Mnogo brze rastu ako im redovno menjamo vodu. Kod ove vrste to je veoma vazno, jer uvek ostaje veca kolicina ostataka hrane na dnu sto slabo utice na rast. U akvarijumu sa mladjom ne sme nedostajati dobar rasprsivac.
     Polno sazrevaju tek kada dostignu svoju normalnu velecinu, a poluodrasli primerci nisu primerni za razmnozavanje.
     Pored patuljaste kolise i sijamske ribe borca, biserna guramija je jedna od najlepsih lavirintki(dvodihalica). Zato je primerna za svakog akvaristu, pod uslovom da joj ovaj obezbedi potreban prostor i temperaturu.
     Na slican nacin se pare, odnosno razmnozavaju jos i sledece vrste:

     Cejlonski makropod (Belontia signata)
     Sijamska riba borac (Betta splendens)
     Smedja kolisa (Colisa chuna)
     Usnata kolisa (Colisa labiosa)
     Crvenoperka dvodihalica (Ctenopoma fasciatum)
     Rajska riba (Macropodus opercuralis)
     Prsata guramija (trichogaster pectoralis)
     Guramija (Trichogaster trichopterus trichopterus)
     Plava guramija (Trichogaster trichopterus sumatranus)
     Patuljasta guramija (Trichopsis pumilus)