Razlika medju polovima: zenka je veca od muzjaka i ima nesto bledja trbusna peraja.
 Barbus ima cetiri karakteristicne uspravne pruge koje u razmacima obavijaju zuckasto, blagocrvenokasto telo. U Evropu je uvezena 1935. godine. Uobicajena velicina koju dostize u akvarijumskim uslovima je 5 do 6cm. Telo je tako kao kod vecine mrenica, pokriveno nekoliko grubljim ljuskicama. Divne boje i srazmerno rezdeljene pruge na zutozlatnoj podlozi joj daju izvanredno elegantan izgled. Na zalost, i pored lepote ima i neke negativne osobine koje ne srecemo kod drugih akvarijumskih riba. Veoma je zivahna i vecito gladna riba, koja u zelji za hranom zaboravlja na svaku etiku. Pri hrani progoni bezobzirno sve ribe i misli samo na sebe. Njena prozdrljivost i sebicnost se odrazavaju i u tome sto se kasnije, zbog halapljivosti, skloni u tamniji deo akvarijuma da u miru i sa glavom na dole svari pozdranu hranu. Akvaristi visi puta posumnjaju u zdravstveno stanje sumatranke kada se zavuce u tamne delove akvarijuma, ali to nije nista neobicno.
 Znacajno je i to da su muzjaci velike svadjalice. Nisu bas razbojnicki raspolozeni, ali svojim ponasanjem vise puta unose prepir madju druge ribe i u guzvi, koju stvaraju, iskoriste svaku priliku da stipaju svoje susede u akvarijumu. Sumatrankine vragolije imaju obicno neprijatne posledice za druge ribe, jer se ustinuta mesta upale, a cesto se na te rane nasele i plesni. Barbus je posebno vesta ako se nameri na mirnije ribe, iako su ove vece od nje. Karakteristican primer je njen odnos prema skalarima, koji su poznati kao mirne ribe i svojim dostojanstvenim drzanjem predstavljaju pravu harmoniju prirode u akvarijumu. Vragolastoj sumatranki se ne dopada skalarkinoponasanje i zato je neprestano uznemirava. Napada osetljive delove skalara (produzeci prsnih i repnih peraja) i sistematski ih gricka. U pocetku se skalar uznemiri i pokusava da se brani, ali brzo uvidi da ne moze izaci na kraj sa spretnim vragolanom. Barbus toliko vremena uznemirava skalara, da ovaj postane plasljiv, otupi, izgubi apetit, a na kraju ugine. Na taj nacin barbus postize svoj cilj-- suparnik manje u akvarijumu, a vise prostora za nju.
 Muzjaci su intenzivnije boje od zenke, a narocito za vreme mrescenja. Temperatura vode u akvarijumu za gajenje ove ribe treba da bude 23-24C, tvrdoca vode 8--11dH i kiselost 6,5pH. Polno sazreva posle jedne godine. Za vreme mrescenja veoma obrasce i svetao akvarijum sa svezom i nesto meksom vodom(5-6dH). Ako opazimo da muzjak nije dovoljno aktivan, moramo ga sledeci dan zameniti drugim. Za ovu ribu je karakteristicna jos jedna slaba osobina--- cesto prozdere svoju mlanducad i ikru. Zbog toga moramo par odmah posle mrescenja odstraniti iz akvarijuma za razmnozavanje. Dosta ikre mozemo spasiti ako je akvarijum gusto zarascen, ili da postavimo zastitnu mrezu, koja sprecava pristup do jaja. Mlade ribice proplivaju posle cetiri dana i tada ih pocinjemo hraniti.