Razlika medju polovima: muzjak je vitkiji o manji od zenke.
     Poreklo neonke je gornji tok reke Amazona. Mozemo tvrditi da je, i pored novo uvezenih brojnih ribljih vrsta, jos uvek jedna od najomiljenijih riba. Sitni trup sivkastozelene boje sa prozirnim perajima se zapravo gubi zbog izvanrednog zelenog pojasa, koji se posebno pri odgovarajucoj vestackoj svetlosti (Flora, Silvania Gro Lux) presijava kao da riba "odaje svetlost" presijavanje boja nema nikakve zajednicke veze sa "svetlucanjem" dubokomorskih riba, koje svetle i u potpunom mraku. Kod ovih riba su pigmentirane celije u potkoznom tkivu i odredjeni upadni ugao svetlosti je taj elemenat, koji omogucava jace ili slabije svetlucanje.
     Gornji deo neonkinog tela je svetloplave boje, a donji izrazito zivocrven, peraja su prozirna, a ocna zenica zlarnozelene boje.
     Ova zanimljiva riba preneta je u Evropu 1936. godine. Ta, naoko vrlo nezna riba, podnosi bez posledica velika temperaturna kolebanja. Iz prakse je poznato da je za vreme transporta temperatura vode padalacak na +14C. Neonke su bile neko vreme delimicno sokirane, a kada smo postepeno pivisavali temperaturu na 24C, ponovo su se oporavile. Mnoge akvarijumske ribe sa jacom kkonstitucijom ne bi izdrzale takva temperaturna kolebanja. Gajenje neonki je jednostavno, odgovaraju im akvarijumi srednje velicine, malo zatamnjeni, gusto zarasceni i opremljeni podvodnim korenjem. Zahteva meksu vodu 7 do 8 dH, slabo kiselu, sa prosecnom temperaturom od 22-23C. U pogledu hrane nije probirac. Pri gajenju moramo paziti da odmah reagujemo ako opazimo karakteristicnu bolest, koja se pojavljuje narocito kod neonki, a to je Plistophora hyphessobryconis. Spoljni znaci ove bolesti su veoma karakteristicni: prekida se plava svetlucava crta na bokovima, a u porkoznom tkivu opazamo bele prozirne pege. U prvoj fazi bolest uspesno lecimo saroexom, a ako je bolest uzela veceg maha i lecenje ne pomaze, obolele ribe moramo odmah odstraniti iz akvarijuma. Neonke zahtevaju taminiju vodu.
     Iako je gajenje neonki jednostavno, njihovo razmnozavanje je donekle komplikovano i problematicno. Za razmnozavanje upotrebljavamo manji stakleni akvarijum u kome mora biti meka voda od 2 do 4 dH, a kiselost 5,5 do 6 pH, najprimernija temperatura za mrescenje 22-23C. Par mora biti pre nastanjivanja u nesto hladnijoj vodi (20C), nego za vreme mrescenja. Zenki moramo obezbediti dva muzjaka, inace odlaganje jaja nece uspeti. Po zavrsenom mrescenju moramo roditelje odmah odstranjiti iz akvarijuma da ne pojedu ikru. Akvarijum moramo pokriti, jer su jaja osetljiva na svetlost. Vec posle 24 sata opazamo prve larve koje se izlegu iz jaja i lepe na staklo ili vodeno bilje. Posle pet dana larve proplivaju i tada ih pocinjemo hraniti.