Razlika medju polovima: za vreme mrescenja zlatnih ribica je zenka deblja od muzjaka, a muzjak dobija pege na škrznim poklopcima.
 Rod Carassius je skoro najrasireniji rod ukrasnih riba. Zlatna ribica (Carassius auratus auratus), koja je najznacajniji rod srebrnog karasa, bila je prva ukrasna ribica. U zemlji odakle potice naseljava tople vode i ribnjake Koreje, Japana i Kine. ZanimIjiva je i zato, jer su u okviru ovog roda moguca najrazlièitija ukrstanja, zbog cega imamo brojne podvrste zlatne ribice. Najznacajnija je zlatna riba sa raznim podvrstama (calico, komet), zatim takozvane slajerke, medju kojima su takodje razne podvrste (teleskop slajerka, lavjeglava slajerka, slajerka i dr.). U Japanu priredjuju sluzbena takmicenja u novo odgajenim oblicima i bojama zlatnih ribica, gde pojedini primerci dostizu veoma visoku cenu. Odgovarajucom selekcijom dobili su neznu teleskop slajerku; gajili su vise generacija u zatvorenom sudu koji je imao na vrhu mali otvor kroz koji su je hranili. Bez sumnje su zlatne ribice prastanovnici akvarijuma. Sada se akvaristika zasniva na naucnim osnovama i mnogo je komplikovanija nego sto je bila u proslosti. Kinezima i Japancima je zlatna riba u prvo vreme znacila samo uzivanje u lepim bojama i oblicima tela. Tek kasnije su se sa tim ribama poceli baviti naucnici. Posto se zlatne ribe vrlo brzo prilagodjavaju novoj sredini i ne zahtevaju mnogo pri razmnozavanju, nalazimo ih bilo gde u prirodi.
 Posto zlatne ribe nisu zahtevne, one su prvi, a cesto i zadnji pokusaj kako prodreti u tajne akvaristike. Na srecu, staklenih kugli, u kojima su nekada gajili zlatne ribe, skoro nema vise. To su bila mucilista za ribe, a za posmatraca takvi prizori nisu bili ni zanimljivi, jer su ribe zbog optickih pojava okruglog stakla menjale svoj oblik. Zlatna riba ili slajer takodje nije dobro dosla u tropskom ukrasnom akvarijumu zbog svojih grubih navika da rije po akvarijskom dnu i jede vodene biljke. Pored toga su veoma prozdrljive (nisu agresivne), zbog cega se na dnu akvarijuma skuplja izmet. Za zlatnu ribu su adekvatni akvarijumi od 40 do 50 litara. Na dno akvarijuma stavimo grubi pesak i nesto kamenja, kao i korenje za dekoraciju. Ako je ikako moguce namestimo i uredjaj za filtriranje vode, a ako ga nemamo, onda, makar, jednom nedeljno zamenimo vodu i mulj iz akvarijuma. Raspadajuci mulj i izmet su idealna podloga za razvoj raznih plesni koje se naseljavaju na zlatnu ribicu. Vazno je da vodu uvek menjamo sa ustajalom vodom jednake temperature, a nikako iz vodovoda, jer je zlatna ribica vrlo osetljiva na hlor u vodi. Zlatne ribice ne smemo hraniti keksom ili hlebom, sto se cesto desava. Najprimernija hrana je DAPHNIA; takva hrana sadrzi potrebne kolicine belancevina, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih materija. Zlatne ribice su, i pored izvanredno siromasnih zivotnih uslova, vrlo otporne i dozivljavaju starost od 10 do 15 godina cak i kod nemarnog odgajivaca.
 Gajenje zlatnih riba i njihovih oblika prilicno je jednostavno. Ovim ribama je za mrescenje potreban veci akvarijum, dok se slajerke zadovoljavaju i sa manjim. Mrescenje je veoma zivahno. U pogledu tvrdoce i kiselosti vode nisu zahtevne, a ne smetaju im ni nize ili više temperature, samo da nema vecih temperaturnih razlika. Veoma su prozdrljive i jedu vlastita jaja, zbog cega moramo u akvarijum za mrescenje zlatnih riba postaviti dosta biljaka, a na dno grubi pesak da bi zastitili jaja. Mlade ribice ce brze i uspesnije rasti u vecem akvarijumu.