ЗАКОН

О ДРЖАВНОМ ПРЕМЈЕРУ, КАТАСТРУ 

И УПИСИМА ПРАВА НА НЕПОКРЕТНОСТИМА

 

ГЛАВА ПРВА

 

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржај Закона

 

Члан 1.

 

Премјер непокретности (у даљем тексту: премјер), израда, одржавање и обнова катастра непокретности, као и уписи права на непокретностима врши се на начин и по поступку прописаним овим Законом и прописима донијетим на основу овог Закона.

 

Непокретности

Члан 2.

 

Непокретности, у смислу овог Закона, су: земљиште, зграде, станови као посебни дјелови зграда, ппородичне стамбене зграде, зграде породичне стамбене зграде, зграде за одмор и опоравак, пословне просторије, економске зграде и други грађевински објекти (у даљем тексту: непокретности).

 

Катастар непокретности

 

Члан 3.

 

Катастар непокретности је основна евиденција у којој се воде прописани подаци о непокретностима, а користе се за привредне, научне, управно-правне, статистичке и пореске потребе, за доказивање права на непокретностима, за израду просторних и урбанистичких планова и техничке документације, за информациони систем, као иза друге потребе државних органа, привреде и грађана.

 

Израда

Члан 4.

 

Катастар непокретности израђује се на основу извршеног премјера и утврђених стварних права на непокретностима.

 

Начело јавности

Члан 5.

 

Катастар непокретности је јавна књига.

Увид у податке катастра непокретности је слободан.

 

Начело уписа

Члан 6.

 

Уписом у катастар непокретности стичу се, преносе, ограничавају и укидају права на непокретностима, ако законом није друкчије одређено.

 

Надлежност

Члан 7.

 

Послове премјера, израде и обнове катастра непокретности и уписа права на непокретностима, као и њихово одржавање врши надлежни државни орган.

 

Обавјештење

Члан 8.

 

Власници и носиоци права коришћења дужни су да о свим насталим промјенама на непокретностима, које утичу на уписано стање у катастру непокретности, обавјештавају орган управе који води катастар непокретности.

 

Судови идруги органи, који одлучују о промјени права на непокретностима, дужни су да своје одлуке, након њихове правноснажности, достављају надлежном органу управе ради провођења промјене у катастру непокретности.

 

Обавезност података

 

Члан 9.

 

Јавне исправе којима судови и други органи рјешавају о правима на непокретностима морају садржати ознаке и податке о непокретностима онако како су означене у коатастру непокретности.

 

Оснивање и одржавање свих службених евиденција о непокретностима мора се темељити на подацима премјера и катастра непокретности.

 

Програми

 

Члан 10.

 

Послови на премјеру и катастру непокретности врше се на основу дугорочног програма, средњорочних програма и годишњих планова.

 

Дугорочни програм и средњорочне програме из става 1 овог члана доноси Влада РЦГ, а годишње планове надлежни орган управе.

 

 

ГЛАВА ДРУГА

 

ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА

 

Техничка документација

 

Члан 11.

 

Техничка документација за извођење геодетских радова обухвата главни пројекат и пројекат изведеног стања.

 

Извођење геодетских радова за које овим законом није прописана обавеза израде техничке документације врши се на основу радног налога који сдржи основни опис локације и врсту радова.

 

Главни пројекат

 

Члан 12.

 

Главни пројекат обавезно се израђује за:

1.  основне геодетске радове;

2.  геодетско-техничке радове код уређења земљишне територије;

3.  израду основне државне карте и топографских карата;

4.  геодетско-катастарски информациони систем;

5.  геодетску метеорологију и стандарде.

 

Главни пројекат може се радити и за друг врсте геодетских радова, када инвеститор утврди неопходност њихове израде, и израђује се на основу пројектног задатка који поставља инвеститор.

 

Пројекат изведеног стања

 

Члан 13.

 

Пројекат изведеног стања се израђује на основу главног пројекта, са провођењем измјена насталих у току извођења радова и служи за потребе даљег коришћења резултата геодетских радова.

 

У случају да у току извођења радова није одступљено од главог пројекта, на главном пројекту се констатује да је изведено стање једнако пројектованом.

 

Израда техничке документације

 

Члан 14.

 

Техничку документацију из члана 11 овог закона израђује орган орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

Специјализована организација

 

Члан 15.

 

Израда главног пројекта може се повјерити специјализованој организацији овлашћеној за израду техничке документације, која у свом саставу има најмање два одговорна пројектанта геодетске струке.

 

Одговорни пројектант, у смислу става 1 овог члана, може бити лице које има високу школску спрему геодетске струке и тру године радног искуства у струци.

 

Техничка контрола

 

Члан 16.

 

Главни пројекат подлеже техничкој контроли.

 

Техничку контролу главног пројекта врши субјект којег одреди инвеститор и не може да је врши организација која је израдила тај пројекат.

 

Трошкове техничке контроле сноси инвеститор.

 

Овлашћења за контролу

 

Члан 17.

 

У вршењу тхничке контроле главног пројекта може да учествује лице које испуњава услове прописане законом за израду те врсте документације.

 

У вршењу техничке контроле не може да учествује: лице које је запослено у предузећу одн.другој организацији која је израдила техничку документацију или је учествовало у њеној изради; лице које је запослено код инвеститора и лице које врши надзор над примјеном одредаба овог закона.

 

ГЛАВА ТРЕЋА

 

ПРЕМЈЕР

 

Премјер

 

Члан 18.

 

Премјером се прикупљају подаци о непокретностима и њиховим корисницима.

 

Садржај премјера

 

Члан 19.

 

Премјер обухвата:

1.  постављање и одређивање мреже сталних геодетских тачака;

2.  детаљно снимање терена;

3.  израду и репродукцију планова и карти.

 

Обрада података

 

Члан 20.

 

Обрада података добијених премјером врши се у Gaus-Krigerovoj пројекцији меридијанских зона. Ширина сваке зоне износи три степена географске дужине. Свака зона чини посебан координатни систем.

 

1.     Постављање и одређивање мреже сталних геодетских тачака

 

Мреже

 

Члан 21.

 

Јединствену основу премјера чини мрежа сталних геодетских тачака.

 

Мрежа сталних геодетских тачака дијели се на основну и допунску мрежу.

 

Основну мрежу чини астрономско-геодетска, гравиметријска, тригонометријска и нивелманска мрежа сталних геодетских тачака.

 

Допунску мрежу чине сталне геодетске тачке које се постављају и одређују за сврхе непосредног детаљног снимања терена.

 

Постављање и одређивање мрежа

 

Члан 22.

 

Постављање и одређивање мрежа сталних геодетских тачака врши се на начин и по методама утврђеним прописом из члана 65 овог закона.

 

Чување

 

Члан 23.

 

Забрањено је уклањање, уништавање, кварење или засипање биљега и знакова премјера.

 

Орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности дужан је да се стара о стању биљега и знакова премјера на територији општине.

 

Корисници земљишта на којем се налазе биљеге и знакови премјера дужни су да, у року од 30 дана, надлежном органу управе за послове премјера и катастра непокретности пријаве свако уклањање, оштећење или уништење тих биљега и знакова.

 

Обавјештавање

 

Члан 24.

 

Акосе на земљишту на коме се налазе биљеге или знакови премјера којима су обиљежене геодетске тачке или у њиховој непосредној близини изводе грађевински или други радови, којимаа би се штетиле биљеге или смањила могућност њиховог коришћења, извођач радова је дужан да, најмање 15 дана прије почетка радова, извијести о томе орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

Уколико, ради извођења радова из става 1 овог члана, треба постојећу биљегу или знак премјестити, или ако се усљед предузетих радова умањи могућност њеног коришћења, инвеститиор сноси трошкове њеног премјештања и новог одређивања.

 

Дозвола приступа

 

Члан 25.

 

Корисници непокретности дужни су да дозаволе приступ земљишту и објектима на земљишту лицима која раде на пословима премјера, као и постављање биљега и знакова којима се обиљежавају тачке премјера и обављање радњи из њихове надлежности.

 

Накнада штете

 

Члан 26.

 

Штету која се корисницима непокретности нанесе у обављању послова премјера и других радњи везаних за обављање премјера дужан је да накнади орган или предузеће које је обављало те послове.

 

2.     Детаљно снимање терена

 

Детаљно снимање терена

 

Члан 27.

 

Детаљним снимањем терена (у даљем тексту: снимање терена) прикупљају се мјерни и описни подаци о положају, обиму и начину искоришћавања катастарских парцела земљишта и објеката на њима, подаци о зградама, посебним дјеловима зграда, о природним и вјештачким објектима на терену, као и о рељефу земљишта, географским и другим називима, ради представљања терена у хоризонталном и вертикалном смислу.

 

При снимању терена прикупљају се и подаци о корисницима непокретности обухваћених снимањем терена.

 

Рјешење о снимању терена

 

Члан 28.

 

Орган управе надлежан за послове премјера икатастра непокрености дужан је да, најмање 30 дана прије почетка радова, донесе рјеђење да ће се на одређеном подручју вршити снимање терена и да о томе обавијести надлежни орган локалне самоуправе.

 

Обиљежавање непокретности

 

Члан 29.

 

Корисници непокретности дужни су да подручју обухваћеном снимањем терена, о свом трошку, обиљеже видним и трајним биљегама границе непокретности које користе и то у року и на начин који одреди орган надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

Корисник непокретности који у одређеном року не изврши обиљежавање видним и трајним биљегама границе непокретности, дужан је да сноси трошкове накнадног снимања.

 

3.     Израда и репродукција планова и карата

 

Планови и карте

 

Члан 30.

 

На основу података утврђених снимањем терена израђују се оригинали планова и карте.

 

Оригинали планова се израђују у једној од сљедећих размјера: 1:500; 1:1000; 1:2500 и 1:5000.

 

Карта се израђује у размери 1:5000 и 1:10000.

 

Карта се израђује, по правилу, картографском обрадом планова.

 

Орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности одређује размјеру у којој се израђују планови и карте за поједина подручја.

 

Успостављање тачака

 

Члан 31.

 

Подаци снимања терена, као и израда планова и карти морају бити такви да се увјек на основу њих могу поново успоставити снимљене тачке и стање на земљишту какво је било приликом снимања на основу кога је израђен катастар непокретности.

 

Топографске карте

 

Члан 32.

 

Осим карте из чл.30 овог закона, изрђују се и топографске и прегледне карте у ситнијим размјерама, као основа за планирање, тематску обраду, графичко приказивање и вођење статистике и евиденције.

 

Садржај, облик и размјеру карти из става 1 овог члана одређује орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

ГЛАВА ЧЕТВРТА

КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ

 

Катастар непокретности

 

Члан 33.

 

Катастар непокретности садржи податке о катастарским парцелама, о зградама, становима као посебним дјеловима зграда, породичним стамбеним зградама, зградама за одмор и опоравак, економским зградама, пословним просторијама и другим грађевинским објектима, о њиховом положају, облику, површини, начину коришћења, бонитету, катастарској класи, катастарском приходу, корисницима непокретности, стварним и другим правима на непокретностима, као и одређеним правним стањима на непокретностима (грађење без прописаних одобрења и дозвола или њиховим прекорачењем и др.).

 

Подаци из става 1 овог члана утврђују се, обрађују и евидентаирају у катастру непокретности у односу на катастарску парцелу.

 

Садржај

 

Члан 34.

 

Катастар непокретности састоји се од:

1.     радног оригинала плана;

2.     катастарског операта;

3.     збирке исправа.

 

Катастарска парцела

 

Члан 35.

 

Катастарска парцела је дио земљишта који се користи на исти начин.

Свака катастарска парцела означава се бројем и називом кактастарске општине којој припада.

Положај и облик сваке катастарске парцеле приказује се на плановима, а остали подаци описују се у катастарски операт.

 

Усторјавање катастра непокретности

 

Члан 36.

 

Успостављањње катастра непокретности, поред података из члана 27 овог закона, обухвата и:

1.     утврђивање катастарске територијалне јединице;

2.     катастарско класирање и бонитирање земљишта;

3.     излагање на јавни увид података премјера и катастарског класирања земљишта и утврђивање корисника и других стварних права на непокретностима;

4.     израду катастарског операта;

5.     оснивање збирке исправа.

 

1.     Утврђивање катастарских територијалних јединица

 

Територијалне јединице

 

Члан 37.

 

Катастарске територијалне јединице су катастарска општина и катастарски срез.

 

 

Катастарска општина

 

Члан 38.

 

Катастарска општина обухвата, по правилу, подручје једног насељеног мјеста.

 

Одлуку о подручју и називу катастарсске општине доноси орган надлежан за послове премјера и катастра, по претходно прибављеном мишљењу органа јединице локалне самоуправе.

 

Измјене граница катастарских општина за које је извршен премјер (и) израђен катастарски операт, може вршити надлежни орган, по претходно прибављеном мишљењу органа јединице локалне самоуправе.

 

 

Границе катастарских општина

 

Члан 39.

 

Границе катастарских општина утврђује и обиљежава посебна комисија коју образује старјешина органа надлежног за послове премјера и катастра непокретности.

 

Утврђивање и обиљежавањ граница врши се постављањем граничних биљега и ознака на земљишту и описивањем граница у записнику омеђавања.

 

Када се границе катастарских општина поклапају са територијалном границом јединице локалне самоуправе, чланови комисије су, обавезно, представници органа јединице лоокалне самоуправе чије границе се утврђују.

О раду комисије води се записник.

 

Спорови

 

Члан 40.

 

Спорове о границама катастарских општина које су уједно и триторијалне границе јединице локалне самоуправе рјешава Скупштина РЦГ, на предлог органа надлежног за послове премјера.

 

2.     Катастарско класирање и бонитирање земљишта

 

Класирање

 

Члан 41.

 

Катастарско класирање земљишта (у даљем тексту: класирање земљишта) врши се на основу природних и економских услова производње постојеће катастарске културе земљишта.

 

Бонитирање

 

Члан 42.

 

Бонитирањем земљишта се утврђује плодност земљишта на основу његових природних особина, без обзира на постојећи начин коришћења тог земљишта (катастарску културу).

 

Врсте земљишта

 

Члан 43.

 

У поступку катастарског класирања и бонитирања земљишта сва земљишта се распоређују у:

1.     плодна земљишта;

2.     неплодна земљишта;

3.     земљишта са посебном намјеном коришћења.

 

Катастарски срез

 

Члан 44.

 

Територијална јединица за бонитирање земљишта је територија Републике.

 

Територијална јединица за катастарско класирање земљишта је катастарски срез.

 

Подручје катастарског среза чине територијално повезане катастарске општине, које имају приближно исте природне и економске услове за пољопривредну производњу.

 

Катастарске срезове утврђује Влада, на предлог органа надлежног за послове премјера и катастра непокретности.

 

Границе катастарског среза могу се мијењати само на начин и по поступку предвиђеним ставом 4 овог члана.

 

Основе класирања

 

Члан 45.

 

Катастарско класирање земљишта врши се наоснову утврђене основе класирања.

 

Основу класирања земљишта чини угледно земљиште у границама катастарског среза (у даљем тексту: среско угледно земљиште) и то за сваку класу постојећих култура земљишта, као и оквири класа за сваку културу земљишта, за подручје сваке катастарске општине.

 

Основу класирања земљишта утврђује орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

Угледна земљишта

 

Члан 46.

 

На основу и у оквиру утврђене основе за катастарско класирање земљишта утврђује се угледно земљиште за сваку постојећу културу и класу у катастарској општини (у даљем тексту: општинско угледно земљиште), а према утврђеном среском угледном земљишту за односно среско подручје.

 

Среско угледно земљиште је истовремено и општинско угледно земљиште у катастарској општини у којој се налази.

 

Надлежни орган

 

Члан 47.

 

Утврђивање општинског угледног земљишта и катастарско класирање у катастарској општини врши орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

Саопштавање

 

Члан 48.

 

Подаци о утврђеним катастарским класама земљишта саопштавају се корисницима у поступку излагања на јавни увид података премјера.

 

Бонитетне класе

 

Члан 49.

 

Бонитирањем се сва земљишта подобна за пољопривредну и шумску производњу распоређују у осам бонитетних класа, а у оквиру сваке бонитетне класе може се утврдити једна или више бонитетних подкласа.

 

Основе и мјерила

 

Члан 50.

 

Основу за бонитирање и мјерила за распоређивање земљишта у бонитетне класе и подкласе утврђује републичкиорган надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

3.     Излагање на јавни увид података премјера, катастарског класирања земљишта и утврђивања стварних права на непокретностима

 

Излагање

 

Члан 51.

 

Подаци о непокретностима, утврђени премјером и катастарским класирањем земљишта, излажу се на јавни увид власницима, корисницима и заинтересованим странкама на територији општине за коју се врши излагање (у даљем тексту: излагање).

 

У поступку излагања утврђују се права корисника на непокретностима.

 

Послове излагања врши орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности у општини на чијој се територији непокретност налази (у даљем тексту: првостепени орган).

 

 Оглас

 

Члан 52.

 

Вријеме и мјесто излагања на јавни увид података одређује орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности и то објављује огласом у мјесту излагања и преко средстава јавног информисања, или на други уобичајен начин, најмање 30 дана прије почетка излагања.

 

Садржај огласа

 

Члан 53.

 

Оглас о излагању на јавни увид премјера садржи:

1.     назив општине и катастарске општине;

2.     рок у коме ће се извршити излагање;

3.     мјесто и просторије у којима ће се извршити излагање;

4.     радно вријеме у којем се врши излагање.

 

Позив

 

Члан 54.

 

Првостепени орган дужан је да кориснике непокретности позове у мјесто излагања и да сваком саопшти податке о непокретности, те да истовремено провјери и утврди права на непокретностима наведена у члану 51. став 2 овог закона.

 

Ако је кориснику редно позван, а није се одазвао позиву, подаци утврђени премјером и катастарским класирањем земљишта, као и подаци о правима на непокретностима утврђени у поступку излагања саопштиће се доставом рјешења.

 

Поступак излагања

 

Члан 55.

 

Поступак излагања спроводи се по одредбама Закона о општем управном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

 

О поступку излагања води се записник.

 

Приговор

 

Члан 56.

 

Корисници непокретности могу на податке премјера ставити приговор, у року од три дана од дана када су им подаци саопштени.

 

Приговор се подноси првостепеном органу.

 

Разматрање приговора

 

Члан 57.

 

Првостепени орган дужан је да у року од осам дана размотри приговор на податке премјера и, ако нађе да је основан, извршиће одговарајућу промјену података, о чему доноси рјешење и обавјештава подносиоца приговора.

 

Када се не уважи приговор, доноси се рјешење о одбијању приговора и доставља се подносиоцу приговора.

 

Рјешење

 

Члан 58.

 

Рјешење садржи:

1.     податке о непокретностима;

2.     означење стварних права на непокретностима и имаоца тих права;

3.     ограничења везана за располагање непокретностима;

4.     налог за упис података о непокретностима и имаоца стварних права на непокретностима у катастар непокретности.

 

Пописни лист који садржи податке о непокретностима и стварним правима на непокретностима је саставни дио рјешења.

 

Жалба

 

Члан 59.

 

На рјешење из члана 58 овог закона може се изјавити жалба старјешини органа управе надлежног за послове премјера и катастра непокретности, у року од 15 дана од дана доставе рјешења.

 

Жалба се подноси преко комисије за излагање.

 

Рјешење по жалби другостепени орган је дужан донијети прије ступања на снагу катастра непокретности.

 

5.     Израда катастарског операта

 

Израда катастарског операта

 

Члан 60.

 

На основу утврђених података премјера и катастарског класирања земљишта, као и утврђених стварних права на непокретностима израђује се катастарски операт за сваку катастарску општину посебно.

 

Садржај катастарког операта

 

Члан 61.

 

Катастарски операт садржи:

1.     катастарке планове;

2.     лист непокретности (исправа која обухвата четири појединачна дијела) са подацима, и то:

·        о катастаркој парцели, означен као лист А;

·        о власнику и имаоцима права коришћења, означен као лист Б;

·        о зградама и посебним дјеловима зграда из члана 35 овог закона, означен као лист В; и

·        о теретима, ограничењима и одређеним правним стањима на непокретностима (ггађење без прописаних одобрења и дозвола или њиховим прекорачењем и др.), означен као лист Г;

3.     списак катастарских парцела;

4.     преглед површина и катастарског прихода по културама и класама;

5.     списак катастарског прихода;

6.     азбучни преглед власника и имаоца права коришћења.

 

Потврђивање

 

Члан 62.

 

Када орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности утврди да је катастарски операт израђен, потврдиће операт и доставити га органу управе надлежном за послове одржавања, на коришћење.

 

Са катастарским оператом достављају се и препис записника о опису граница катастарске општине, оригинални подаци о снимању детаља и рачунању површина, скица детаља земљишта и препис координата, надморских висина (кота) и описа положаја тачака тригонометријске и нивелманске мреже и везних тачака.

 

Рјешењем којим се потврђује катастарски операт одређује се почетак његове примјене и објављује се у «Службеном листу РЦГ».

 

Обрада података

 

Члан 63.

 

Катастарски операт израђује се и одржава аутоматском обрадом података.

 

Излазни подаци аутоматске обраде података штампају се на обрасцима које прописује орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

5.     Оснивање збирке исправа

 

Збирка исправа

 

Члан 64.

 

Збирка исправа садржи уложене оригинале и овјерене преписе исправа на основу којих је израђен, односно на основу којих је проведена промјена у катастру непокретности.

 

У збирци исправа, исправе по годинама за сваку катастарску општину и трајно чувају.

 

Подзаконски прописи

 

Члан 65.

 

Орган управе надлежан за послов премјера и катастра непокретности донијеће ближе прописе о техничким нормативима, методама и начину рада који се примјењују при изради и одржавању премјера и катастра непокретности, као и врсте образаца за премјер, катастар непокретности и начин њиховог вођења.

 

ГЛАВА ПЕТА

УПИС ПРАВА НА НЕПОКРЕТНОСТИМА

 

Начело уписа

Члан 66.

 

Уписом у катастар непокретности стичу се, преносе, ограничавају и престају права на непокретностима.

 

Начело јавности

Члан 67.

 

Свако може тражити да изврши увид у податке које садржи катастар непокретности, да му се изда лист непокретности или потврда да је одређена непокретност или право уписано у катастар непокретности.

 

Начело поуздања

Члан 68.

 

Подаци о непокретностима и правима на њима, уписаним у складу са одредбама овог закона, сматрају се тачним и нико не може трпјети штетне посљедице у промету непокретности и другим односимаа у којима се ови подаци користе.

 

Начело легалитета

Члан 69.

 

Надлежни орган за упис права на непокретности испитује, по службеној дужности, да ли су испуњени законом прописани услови за упис.

 

Начело приоритета

Члан 70.

 

Упис права у катастар непокретности врши се према временском редосљеду подношења захтјева за упис.

 

Правно дејство уписа према трећим лицима почиње од тренутка подношења захтјева за упис у надлежном органу.

 

Права која се уписују у катастар

Члан 71.

 

У катастар непокетности уписују се стварна права и одређена облигациона права.

 

Упис права у катастар врши се по службеној дужности и по захтјеву имаоца права.

 

Право својине

 

Члан 72.

 

Право својине на земљишту уписује се на стварног власника.

 

На непокретностима у државној својини, поред имаоца права, уписује се и имаоц права коришћења, односно корисник непокретности.

 

На градском грађевинском земљишту уписује се и право коришћења ранијег власника земљишта, односно право коришћења другог лица, у складу са законом.

 

 Сусвојина

Члан 73.

 

Право сусвојине на непокретностима уписује се у сразмјери удјела сувласника.

 

Заједничка својина

Члан 74.

 

Право заједничке својине на непокретностима уписује се на име свих заједничких власника.

 

Етажна својина

Члан 75.

 

Право етажне својине уписује се на име етажног власника посебног дијела зграде (стана, пословне просторије, гараже, подрума), заједно са њиховим правом заједничке својине на заједничким дјеловима зграде и заједничким дјеловима земљишта на којем је зграда подигнута.

 

 Остала права на непокретностима

Члан 76.

 

Стварне и личне службености, хипотека, надхипотека, закуп за период дужи од пет година, право прече куповине, право прекупа и откупа, као и сва ограничења и забране отуђења и оптерећења уписују се у Г лист непокретности.

 

Стварне службености уписују се као право власника повласног добра и као терет на послужном добру.

 

Хипотека се уписује на тачно одређеној непокретности, са одређењем висине главног потраживања и камата.

 

Врста уписа

Члан 77.

 

Уписи у катастар непокретности су:

1.     укњижба;

2.     предбиљежба;

3.     забиљежба.

 

Укњижба

Члан 78.

 

Укњижба је упис којим се коначно стичу, преносе или престају права на непокретностима.

 

Ако се укњижба врши на основу приватне исправе којом се право изводи из права претходника, потребна је изричита изјава правног претходника да пристаје да се стицалац укњижи.

 

Предбиљежба

Члан 79.

 

Предбиљежба је упис којим се условно стичу, преносе и престају права на непокретностима.

 

Предбиљежба се врши на основу исправе која није подобна за коначан упис права (потписи уговарача на исправи нијесу овјерени, исправа не садржи овлашћење за укњижбу, акт органа који је основ за стицање права на непокретности није постао правноснажан, односно извршан, као и у другим случајевима).

 

Ако се у року одређеном у рјешењу којим се дозвољава упис предбиљежбе, који не може бити краћи од 15 нити дужи од 30 дана, не отклоне недостаци и прибиљежба не оправда, извршиће се њено брисање.

 

Предбиљежба постаје укњижба када се отклоне сметње за коначан упис.

 

Забиљежба

Члан 80.

 

Забиљежба је упис одређених правних чињеница које могу да буду од утицаја на постојање права на непокретностима.

 

Забиљежбом се врши упис чињеница које се односе на власника непокретности (малољетство, старатељство, лишење пословне способности) или на саму непокретност (покретање спора за утврђивање права на непокретности, односно за брисањње извршеног уписа, покретање поступка експропријације, постојање забране отуђења или оптерећења непокретности, покретање поступка извршења на непокретностиу случајевима прописаним законом којим се уређује извршни поступак, фидуцијарни пренос права својине, првенствени ред за неки будући упис, као и у другим случајевима).

 

Основ за упис

Члан 81.

 

Упис права врши се:

1.  на основу закона;

2.  на основу коначне одлуке надлежног органа;

3.  на основу правноснажне одлуке суда;

4.  на основу исправе о правном послу сачињене у складу са законом.

 

Надлежност органа

Члан 82.

 

Упис права на непокретности врши надлежни орган у општини на чијој се територији налази непокретност.

 

Рјешење о упису

 

Члан 83.

 

У рјешењу којим се дозвољава упис права на непокретностима, непокретности се морају означити подацима из катастарског операта.

 

Рјешење из става 1 овог члана доставља се имаоцу права који је уписан и имаоцу права који се уписује.

 

Рјешењем којим се одбија упис промјене права доставља се лицу које је тражило упис, као и имаоцу права који је уписан.

 

Брисање терета

Члан 84.

 

Брисање терета и ограничења врши се по захтјеву.

 

Основаност захтјева за брисање доказује се исправама које је подносилац дужан да приложи.

 

Рјешење донијето по захтјеву за брисање терета и ограничења доставља се подносиоцу захтјева и имаоцу права.

 

Право жалбе

Члан 85.

 

На рјешења донијета у смислу овог закона може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања.

 

Жалба се подноси надлежном органу у општини на чијој се територији налази непокретност.

 

О жалби одлучује старјешина органа управе надлежног за послове премјера и катастра непокретности.

 

 

ГЛАВА ШЕСТА

ОДРЖАВАЊЕ ПРЕМЈЕРА, КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ

И ОСНОВНЕ ДРЖАВНЕ КАРТЕ

 

Одржавање

Члан 86.

 

Одржавање премјера, катастра непокретности и основне државне карте обухвата:

1.  обнављање биљега сталних геодетских тачака које служе за одржавање премјера;

2.  праћење и утврђивање насталих промјена на непокретностима које су од утицаја на податке премјера и катастра непокретности;

3.  провођење утврђених промјена у елаборату премјера, планова, основне државне карте, катастарском операту;

4.  упис промјена права на непокретностима;

5.  праћење, утврђивање и провођење промјена о просторним јединицама које по закону врши надлежни орган.

 

Начин и поступак одржавања сталних геодетских тачака, премјера, катастра непокретности и основне државне карте прописује старјешина органа надлежног за послове премјера и катастра непокретности.

 

Промјене

Члан 87.

 

Утврђивање, обрада и провођење промјена врши се са истом тачношћу, методама и по поступцима који су прописани заа извршење основних геодетских радова, премјера и израду катастра непокретности и основне државне карте.

 

Отклањање недостатака

Члан 88.

 

У поступку одржавања премјера, катастра непокретности и основне државне карте, надлежни орган отклања све утврђене недостатке и пропусте у пројектовању и извођењу радова, о чему доноси рјешење.

 

Пријава промјена

Члан 89.

 

Корисник непокретности дужан је да надлежном органу у општини пријави насталу промјену на непокретности, најкасније у року од 30 дана од настанка промјене.

 

Уз пријаву из става 1 овог члана, корисник је дужан да достави исправу која је основ за упис.

 

Надлежни орган узеће у поступак, по службеној дужности, промјене из става 1 овог члана за које је сазнао на други начин.

 

Трошкове утврђивања промјена из става 1 овог члана сносе корисници.

 

Предаја података

Члан 90.

 

При изградњи или реконструкцији зграда, станова и пословних просторија као посебних дјелова зграда и других грађевинских објеката, којом се утиче на податке у катастарском операту и плановима, инвеститор је дужан да по извршеној изградњи или реконструкцији, уз пријаву из чл.89 став 1 овог закона, надлежном органу у општини преда податке премјера на основу којих се настале промјене могу унијети у планове и катастарски операт.

 

Употребна дозвола за објекте из става 1 овог члана не може се издати док инвеститор не поднесе потврду надлежног органа да су му предати подаци премјера, односно да је надлежни орган извршио снимање промјена по пријави.

 

Обиљежавање посједа

Члан 91.

 

Корисник непокретности на којој су настале промјене за чије је провођење на плановима и у катастарском операту потребно извршити ново геодетско снимање дужан је да о свом трошку обиљежи границе земљишта видним и трајним биљегама.

 

Ако корисник непокретности не поступи на начин прописан у ставу 1 овог члана, сносиће све трошкове проузроковане накнадним снимањем.

 

Рокови за промјене

Члан 92.

 

Надлежни орган дужан је да геодетско снимање или увиђај по пријави о промјенама на непокретности изврши најкасније у року од 15 дана, а изузетно, у случају више силе, 15 дана по престанку разлога за одлагање.

 

Приликом извршавања радова по пријави из става 1 овог члана, надлежни орган извршиће на терену или ће уступити на извршење потребно геодетско снимање и увиђај у односу на промјене које нијесу садржане у пријави, ако их је на терену установио.

 

Надлежни орган дужан је да на увиђај позове корисника по чијој пријави врши увиђај.

 

Рјешење о промјени уписа

Члан 93.

 

Надлежни орган у општини доноси рјешење о дозволи уписа промјене на непокретностима у катастарском операту, када утврди да су за то испуњени услови прописани овим законом.

 

Жалба

Члан 94.

 

Против рјешења којим се, у току одржавања премјера и катастра непокретности, дозвољава упис промјене у катастарском операту, као и против рјешења којим се одбија упис промјене може се изјавити жалба, у року од 15 дана од дана пријема рјешења.

 

Жалба се подноси старјешини органа надлежног за послове премјера и катастра непокретности.

 

Правоснажност

Члан 95.

 

Упис промјена на непокретностима врши се кад рјешење о дозволи уписа постане правоснажно.

 

 

ГЛАВА СЕДМА

 

ИЗРАДА ОСНОВНЕ ДРЖАВНЕ КАРТЕ

 

Основна државна карта

Члан 96.

 

Основна државна карта израђује се у аналогном или дигиталном облику обрадом геодетског плана или на основу података добијених снимањем детаља.

 

Садржину, облик и размјеру основне државне карте, топографских и прегледно топографских карата прописује старјешина органа надлежног за послове премјера и катастра непокретности.

 

 

ГЛАВА ОСМА

 

ПОСЛОВИ ОД ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСА

У ОБЛАСТИ ГЕОДЕЗИЈЕ

 

1.     Геодетски радови у инжењерско-техничким областима

 

Радови у инжењерско-техничким областима

Члан 97.

 

Геодетски радови у инжењерско-техничким областима су: израда топографских планова за потребе просторног и урбанистичког планирања и пројектовања, преношење на терен података из урбанистичких планова и инвестиционо-техничке документације, израда пројеката и извођење геодетских радова у инжењерско-техничким областима, израда и преношење на терен пројеката експропријације, израда и реализација пројеката арондације.

 

Подаци добијени извођењем геодетских радова у инжењерско-техничким областима који изазивају промјене у катастру непокретности обезбјеђује се тако да се могу користити за потребе одржавања, односно обнове премјера и катастра непокретности.

 

2.     Геодетско-катастарски информациони систем

 

Информациони систем

Члан 98.

 

Геодетско-катастарски информациони систем је информациони систем државних органа који обезбјеђује јединствену евиденцију геодетских података, приступ подацима од стране овлашћених корисника независно од њихове локације, размјену података и информација између субјеката информационог система државних органа (ИСДО) и квалитет података и информација.

 

3.     Геодетска метрологија и стандарди

 

Метрологија

Члан 99.

 

У циљу обезбјеђења система јединства мјерења у државном премјеру у републици се, сагласно закону, а на основу референтних (примарних) еталона јединица дужине, угла, времена и убрзања силе земљине теже успостављају секундарни и радни еталони.

 

Прије употребе обавезно се утврђују метролошка својства геодетских мјерила.

 

Геодетска мјерила подлијежу првом прегледу, периодичним прегледима и ванредним прегледима.

 

Стандарди

Члан 100.

 

Надлежни орган прописаће техничко-технолошке основе за типизацију и унификацију геодетских радова, примјену одговарајућих стандарда и поступак за стицање и издавање овлађћења (лиценци).

 

4.     Извођење геодетских радова

 

Извођење радова

Члан 101.

 

Извођење стручних послова на обнављању биљега и извршењу мјерења сталних геодетских тачака које служе за одржавање премјера, као и праћењу и утврђивању насталих промјена на непокретностима које су од утицаја на податке премјера и катастра непокретности (обнова граница катастарских парцела, идентификација катастарских парцела, диоба катастарских парцела, снимање изграђених објеката и др.) надлеђни орган мође уступити предузећу, односно предузетнику који су регистровани за извођењ ових радова, под условима утврђеним овим законом.

 

Услови за извођење радова

Члан 102.

 

Извођење геодетских радова, за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта, мође да врши предузеће, односно предузетници који су уписани у одговарајући регистар за извођење тих радова и који имају најмање пет запослених геодетске струке на неодређено вријеме, са положеним стручним испитом за запослене у органима државне управе, од којих најмање по један са високом и вишом школском спремом, као и одговарајуће геодетске инструменте и прибор.

 

Испуњеносст, односно престанак услова из става 1 овог члана, рјешењем утврђује старјешина надлежног органа.

 

О издатим рјешењима у надлежном органу се води посебан регистар.

 

Рјешење за извођење радова

Члан 103.

 

Израду пројекта и извођење радова из члана 99. овог закона у инжењерско-техничким областима могу да врше:

1.     предузеће, односно предузетници из члана 104. овог закона;

2.     предузеће, односно предузетник у оквиру своје дјелатности, као и органи локалне самоуправе за сопствене потребе, ако има најмање једног запосленог геодетске струке са високом школском спремом и са положеним стручним испитом и одговарајуће геодетске инструменте и прибор.

 

Испуњеност, односно престанак услова из става 1 тач. 1 и 2 овог члана, рјешењем утврђује старјешина надлежног органа.

 

О издатим рјешењима води се посебан регистар.

 

Одговорно лице

Члан 104.

 

Извођач радова из члана 102 овог закона одређује лице које руководи радовима.

 

Извођењем радова из члана 102 овог закона може руководити лице које има високу стручну спрему геодетске струке, положен стручни испит за запослене у органима државне управе, најмање три године радног искуства и овлашћење за руковођење радовима које се стиче полагањем посебног испита пред комисијом коју образује старјешина надлежног органа.

 

Обавезе извођача радова

Члан 105.

 

Извођач радова дужан је да:

1.          изводи радове према техничкој документацији и у складу са прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета које важе за поједине врсте радова;

2.          води дневник радова;

3.          писмено упозори надлежни орган и лице које врши стручни надзор над извођењем радова о уоченим недостацима у техничкој документацији, о наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење радова и примјену техничке документације.

 

 Надзор

Члан 106.

 

Инвеститор обезбјеђује стручни надзор у току извођења радова.

 

Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане овим законом за руковођење том врстом радова.

 

5.     Уступање радова

 

Уступање радова

Члан 107.

 

Израда техничке документације и извођење радова уступају се јавним надметањем или прикупљањем понуда или непосредном погодбом.

 

О начину уступања израде техничке документације и извођења радова одлучује инвеститор.

 

Оглас о јавном надметању садржи услове уступања израде техничке документације, односно извођења радова, с тим што инвеститор обезбеђује равноправно учешће свих заинтересованих учесника у јавном надметању.

 

Рок за подношење понуде не може бити краћи од 15 дана од дана објављивања јавног надметања.

 

О уступању радова закључује се уговор, који нарочито садржи: врсту и обим радова који се уступају, рок извршења радова и податке о лицу које ће руководити радовима.

 

Услове, начин и поступак уступања израде техничке документације и извођења радова прописује орган надлежан за послове премјера и катастра непокретности.

 

 

ГЛАВА ДЕВЕТА

ЧУВАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА ОСНОВНИХ ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА,

ПРЕМЈЕРА И КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ

 

Чување

Члан 108.

 

Подаци основних геодетских радова, премјера и катастра непокретности чувају се у посебно обезбијеђеним просторијама надлежног органа.

 

Планови, геодетски елаборати и катастарски операт, односно њихове базе података не могу се износити из просторија надлежног органа.

 

Начин чувања и коришћења података из става 1 овог члана прописује Блада.

 

Јавност података

Члан 109.

 

Увид у податке катастра непокретности је слободан, уколико за поједине податке није законом или другим прописом друкчије одређено.

 

Увид у податке обавља се у присуству одговорног лица надлежног органа.

 

Увјерења

Члан 110.

 

Надлежни орган дужан је да на захтјев носиоца права, односно заинтересованог лица, изда увјерење, копије и преписе о чињеницама уписаним у катастар непокретности.

 

Извјештаји

Члан 111.

 

Надлежни орган дужан је да државним органима и организацијама и органима локалне самоуправе, на њихов захтјев, достави извјештај о подацима уписаним у катастар непокретности који су им потребни у циљу вођења поступака из њихове надлежности.

 

Накнада

Члан 112.

 

За коришћење и за увид у податке премјера и катастра непокретности, као и за услуге које пружа орган управе надлежан за послове премјера и катастра непокретности плаћа се накнада.

 

Висину накнада прописује Влада.

 

 

ГЛАВА ДЕСЕТА

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Предузеће и друго правно лице

Члан 113.

 

Предузеће или друго правно лице казниће се за прекршај новчаном казном од десетоструког до стоструког износа минималне зараде у Републици, ако:

1.        у пословима у вези са непокретностима за које су потребни мјерни и описни подаци не користи службене податке из катастра непокретности;

2.        израђује техничку документацију супротно прописаним условима (члан 11);

3.        послов одговорног пројектанта повјери лицу које не испуњава прописане услове (члан 15);

4.        контролу техничке документације повјери предузећу, односно другој организацији која не испуњава прописане услове (члан 17);

5.        у прописаном року на извијести надлежни орган о извођењу грађевинских и других радова који могу оштетити или уништити биљегу или смањити могућност њеног коришћења (члан 24);

6.        не обиљежи границе земљишта и објеката, односно не дозволи приступ земљишту и објектима или не допусти постављање биљега и ознака премјера (чл. 25 и 29);

7.        користи планове који нијесу овјерени од надлежног органа (члан 30);

8.        у прописаном року не пријави надлежном органу промјену на земљишту или објекту (чл.89 ст.1);

9.        уз пријаву из чл.89.ст.1 овог закона не достави потребне исправе (чл.89.ст.2);

10.   надлежном органу не преда елаборат премјера послије завршене изградње или реконструкције објеката (чл.90);

11.   видним и трајним биљегама не обиљежи границе свог земљишта на коме су настале промјене (члан 91);

12.   геодетске радове у инжењерско-техничким областима не изводи тако да се добијени подаци могу користити за потребе израде, обнове или одржавање премјера и катастра непокретности (члан 97);

 

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у државном органу и другом органу, предузећу, радњи и другом правном лицу новчаном казном од једне половине до двадесетоструког износа минималне зараде у Републици.

 

Одговорно лице

Члан 114.

 

Одговорно лице у државном органу казниће се за прекршај новчаном казном од једне половине до двадесетоструког износа минималне зараде у Републици, ако одлуку којом се одлучује о промјени права на непокретностима у прописаном року не достави надлежном органу (члан 8 став 2);

 

Физичко лице

Члан 115.

 

Физичко лице – корисник непокретности казниће се за прекршај новчаном казном од једне половине до двадесетоструког износа минималне зараде у републици, ако:

1.        у пословима у вези са непокретностима за које су потребни мјерни и описни подаци не користи службене податке из катастра непокретности (члан 9);

2.        не обиљежи границе земљишта и објеката, односно не дозволи приступ земљишту објектима или не допусти постављање биљега и ознака премјера (члан 25 и 29);

3.        у прописаном року не пријави надлежном органу насталу промјену на земљишту или објекту (члан 89 став 1);

4.        уз пријаву из члана 89 став 1 овог закона не достави потребне исправе (члан 89 став 2);

5.        у прописаном року не достави надлежном органу елаборат оригиналних теренских података добијених снимањем (члан 90);

6.        видним и трајним биљегама не обиљежи границе свог земљишта на којем су настале промјене (члан 91).

 

 

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Промјена граница

Члан 116.

 

Границе и називи постојећих катастарских општина и катастарских срезова, образованих по прописима који су важили на дан ступања на снагу овог закона, остају на снази и могу се мијењати само на начин и по поступку предвиђеним овим законом.

 

Постојећа евиденција

Члан 117.

 

До дана потврђивања катастарског операта из члана 62 овог закона, на подручјима на којима је извршен премјер и израђен катастар земљишта или устројена земљишна књига на основу ранијих прописа користиће се постојећи премјер и  катастар земљишта, односно земљишна књига.

 

Примјена норматива

Члан 118.

 

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, при извршењу премјера и израде катастра непокретности, обнове премјера, њиховог одржавања и уписа права, као и при извођењу геодетских радова у инжењерско-техничким областима примјењиваће се технички нормативи, методе и начин рада утврђен републичким прописима који су важили на дан ступања на снагу овог закона.

 

Примјена прописа

Члан 119.

 

Поступак премјера, обнове премјера и израде катастра који је започет до дана ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама овог закона.

 

До извршења премјера, обнове премјера и израде катастра непокретности по одредбама овог закона, на подручјима у којима је у употреби катастар земљишта или устројена земљишна књига на основу ранијих прописа, њихово коришћење и одржавање вршиће се према Закону о премјеру и катастру земљишта («Службени лист СРЦГ» бр.37/74) и прописима донијетим на основу овог закона.

 

Изузетно од става 2 овог члана, у поступку одржавања катастра земљишта прикупљаће се и подаци о непокретностима, у складу са овим законом и прописима донијетим на основу њега, с тим што се тако добијени подаци не сматрају подацима из катастра непокретности и могу се користити за израду катастра непокретности у складу са овим законом.

 

Архивирање

Члан 120.

 

У катастарској општини за коју је израђен катастар непокретности у складу са одредбама овог закона, даном почетка његове примјене, престају да важе земљишне књиге, катастар земљишта и пописни катастар.

 

Земљишна књига и остала документација коју преузима надлежни орган предају се по истеку три године Државном архиву Црне Горе, као документа трајне вриједности.

 

Престанак важења

Члан 121.

 

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о државном премјеру, катастру и уписима права на непокретностима («Службени лист СРЦГ», бр.25/84 и 2/89).

 

Ступање на снагу

Члан 122.

 

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном листу Републике Црне Горе».

 

''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

 

'Овај закон је објављен у «Службеном листу Републике Црне Горе», бр.55/2000 1. децембра 2000. год.

 

Copyright © 2003, by Advokat IGOR CURCIJA, Sutomore, all right reserved